Богословље

Однос истине и историје - Неке импликације по однос теологије и науке

Максим Васиљевић
Епископ западноамерички - Лос Анђелес
Универзитет у Београду
Православни богословски факултет

Богословље: 1-2 (2007) 27-50
Цео текст (.PDF) УДК 27-284; 27-31; 165.023.1

 

Abstract. Студија нуди поглед на релевантност истине поистовећене са личношћу. Аутор полази од претпоставке да истина ослобађа од стега историје, то јест од пропадљивости и смрти, једино кад је у „ипостасном“ јединству са творевином. Бивање истинитим пак повлачи бивање у оној заједници која у творевину уграђује нестворени начин постојања. Оваплоћена Истина- Христос осветљава и осмишљује историју као што афирмише и људско тело као средиште људског постојања. Ниједан појединац нити историјска институција нема монопол на истину, будући да истина повлачи епиклетични став. Нема дате истине коју неко „поседује“; она се дарује само по мери учешћа у божанском животу, који се пружа у Телу Христовом, благодаћу Духа. Разматра се могућност верификовања истиносности теолошких исказа помоћу опсервационих ставова. Препрека томе је неподложност оваквог искуства „објективној“ провери. Истинопознање у теологији иницира Бог као субјект, а овај акт је плод слободе и љубави, то се онда епистемологија доводи под знак питања. Признање да је људска свест великим делом природно- биолошки продукт не поти- ре истину да Бог у људима „тангира“ егзистенцијалне струне које су с ону страну неуробиолошких процеса.

Summary. The study offers a perspective of the view on the relevance of truth identified with personhood in relation to man. The author starts with the presumption that truth liberates (John 8:32) from the shackles of history, i.e. from corruptibility and death, only if it is in a “hypostasized” (not in a natural) unity with the creation. Being truthful requires being in such a communion (κοινωνεῖν) which installs into the creation an uncreated mode of existence. Incarnated Truth, the Christ, illuminates and gives meaning to history just as He affirms the human body as the center point of human existence. No historical institution has the monopoly on truth, since the Church faith and her attitude to life are epikletic, dependant on God. There is no given truth which is anyone’s “possession”; it is being given and only according to the measure of participation in divine life, which is offered in the Body of Christ, through the grace of the Holy Spirit. However, verification of the truthfulness of theological assertions such as these can not be attained through the observational perspective; main reason for this being that this experience is not susceptible to an “objective” assessment since epistemology can not “control” a theological fact. In theology attainment of truth is dictated by God as a subject, and this act is a fruit of freedom and love. Admission that our conscience is mainly a natural-biological product does not cancel out the truth that God is “tangent” to those existential strings in human beings which are on the other side of all neurobiological processes.