Богословље

Црквено певање између усмености и писмености

Драган Ашковић
Универзитет у Београду
Православни богословски факултет
Београд

УДК: 783

Богословље 1 (2016) 72–85

Dragan Ašković
Church Singing Between Orality and Literacy


Сажетак: Песништво се задивљујуће развијало и ширило до појаве писмености. Иако данас захвалност за сачувана древна песничка остварења дугујемо писмености, њена појава је ипак доприносила заустављању развоја песништва. Зато црквено песничко стваралаштво данас представља драгоцени остатак усмене традиције. У раду се разматра како се све већа заступљеност писмености одражавала на хришћанску поетику будући да се хришћанство најпре појавило као усмена објава – благовест. С појавом хришћанства усменост поново добија на значају, што подстиче настајање и развијање хришћанског богослужбеног песништва. Међутим, све заступљенија писменост условљавала је записивање богослужбеног песништва, данас познатије као химнографија. Интерпретирањем химнографисаног песништва данас смо постали неосетљиви за разлику између певања и (за)пис(ив)ања. Тиме је богослужбено песничко стваралаштво лишено своје виталности да се данас испољава само у пасивној интерпретацији постојећих песничких остварења.

Кључне речи: поетика, усменост, химнографија, писменост, црквено певање


Church Singing Between Orality and Literacy

Summary: The emergence of Christianity, its spread and the first liturgical poetic genres were based on orality, which has been a natural environment, favorable for the creation, development and enrichment of poetry. With time, learning was increasingly emphasized among Christians, so the liturgical poetry has been transposed into written form, in which it exists nowadays. Therefore, the liturgical singing today is based solely on the interpretation, while its innovations are exhibited exclusively on the musical level.

Key words: poetry, orality, hymnography, literacy, church singing