Реч уредника / Editor’s word

Реч уредника

Пред нама се налази нова свеска Богословља, часописа који има једну од најдужих традиција излажења код Срба, поготово уколико у виду имамо часописе из домена друштвено-хуманистичких наука. Дуготрајност излажења потврда је значаја богословља за нашу Цркву али и друштво у бурном периоду наше историје, али и потврда виталности самог часописа. У богатој историји за Богословље су писали готово сви угледнији српски теолози. Путовање кроз свеске овог часописа је путовање кроз српску богословску мисао у последњих деведесет година. У том смислу, Богословље представља најаутентичније сведочанство наше богословске мисли у 20. веку. Нарочито је у последњих тридесетак година часопис постао огледало савремених богословских стремљења. Томе је свакако допринео општи развој Православног богословског факултета, као и све интензивнији ‘додир’ теологије са светом у којем живи, што и јесте једна од основних претпоставки аутентичног богословља.

У овој свесци се наставља таква тенденција отварања перспектива за нова богословска сагледавања. Такође се наставља и ранија пракса да се у часопису могу наћи текстови из различитих богословских дисциплина: библистике, патрологије, историје Цркве, литургике, канонског права, философије, итд. Посебну пажњу скрећемо на текст „The Essence and History of the Masoretic Text“, професора емеритуса Емануела Това са Јеврејског универзитета у Јерусалиму, једног од најистакнутијих старозаветних текстолога данашњице. Иначе, проф. Тов је дугогодишњи приређивач Кумранских рукописа и аутор десетине књига и радова из домена библијских студија. Уједно, он је постао и члан међународне редакције нашег часописа. Такође је, због актуелности тематике, пажње вредан прилог колеге Ненада Ристовића „Доситејев пут и путоказ“, који даје уравнотеженији и истанчанији поглед на великог српског просветитеља, него што је то раније био случај. У часопису је представљена и нова генерација српских библиста (П. Драгутиновић, В. Таталовић, Н. Божовић), што је још један показатељ развоја библијског богословља. Значајан је и допринос колега из других богословских дисциплина (П. Пузовић, З. Деврња, П. Петровић), чији радови часопису дају препознатљиву ширину и квалитет. Нарочито охрабрује то што имамо и текстове младих теолога (М. Стојановић, В. Антић), чиме часопис наставља да буде агора нових духовно-интелектуалних прегнућа. Радује нас и то што су и у овом броју присутни изврсни радови колега са других факултета (П. Јевремовић, Г. Вулевић, К. Кончаревић, А. Воронова), што часопису даје додатну тежину, како у погледу квалитета, тако и чињенице да се на тај начин богословље јаче повезује и прожима са другим наукама. Управо то је био и остао један од кључних циљава који би у перспективи требало да добије на још већем значају и интензитету.

Велико поштовање и захвалност изражавам свим онима који су на било који начин допринели да ова свеска угледа светлост дана и буде доступна нашој црквеној, академској и културној јавности.

О Видовдану 2017.

Родољуб Кубат

Цео текст (.PDF)

Editor’s word

We have before us a new volume of Theology, the journal with one of the longest publishing traditions among the Serbs, especially if we have in mind journals in the field of humanities. Its longevity confirms the significance of theology for our Church and the society in the turbulent period of our history, but it is also a confirmation of the vitality of the journal. Almost all prominent Serbian theologians wrote for Theology during its rich history. A journey through the volumes of this journal is a journey through the last ninety years of Serbian theological thought. In this sense, Theology represents the most authentic testimony of our theological thought in the 20th century. Especially in the last thirty years, the journal has become a mirror of contemporary theological pursuits. The overall development of the Faculty of Orthodox Theology has certainly contributed to this fact, as well as the increasingly intensive “feel” between theology and the world it lives in, which is one of the basic assumptions of authentic theology.

In this volume there is a continuation of the tendency to open new perspectives for theological consideration. There is also a continuation of the earlier practice to include in this journal texts from various theological disciplines: biblistics, patrology, Church history, liturgics, canon law, philosophy, etc. We particularly draw attention to the text “The Essence and History of the Masoretic Text,” by Professor Emeritus Emanuel Tov from the Hebrew University of Jerusalem, one of the most prominent Old Testament textologists of today. Otherwise, Professor Tov is a longtime publisher of the Dead Sea Scrolls and the author of dozens of books and papers in the field of biblical studies. At the same time, he has become a member of the international editorial board of our journal. Owing to the actuality of its theme we also draw attention to the valuable contribution of our colleague Nenad Ristović “Dositej’s Way and Guideline”, which offers a more balanced and nuanced view than was previously the case of the great Serbian enlightener. The journal also presents a new generation of Serbian biblical scholars (P. Dragutinović, V. Tatalović, N. Božović), which is in itself yet another indicator of the development of biblical theology. There are also important contributions of colleagues from other theological disciplines (P. Puzović, Z. Devrnja, P. Petrović) whose works give the journal its distinctive scope and quality. It is particularly encouraging that we have texts belonging to young theologians (M. Stojanović, V. Antić), which in itself is a testimony that the journal continues to be the agora of new spiritual and intellectual endeavors. It makes us very happy that this issue contains some excellent work of our colleagues from other faculties (P. Jevremović, G. Vulević, K. Končarević, A. Voronova), which adds extra weight to the journal both in terms of its quality and the fact that theology thus forges stronger links and permeates with other sciences. This was and still is one of the key goals which should gain even greater importance and intensity in its perspective.

I express my great respect and gratitude to all those whose contributions have in any way made it possible for this volume to see the light of day and become available to our ecclesiastic, academic, and cultural community.

On St. Vitus Day, 2017

Rodoljub Kubat