Златоустова перцепција богословско-социјалног концепта старозаветних пророка

Бранко Репаја
Универзитет у Београду
Православни богословски факултет
Београд
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

УДК: 271.2-242-277.2
27-1 Јован Златоусти, свети

59-78 стр.

Цео текст (.PDF)


Сажетак: Златоусти није био проповедник хришћанског комунизма, него заједништва свих људи у Христу: црквеног, евхаристијског, заједништва у једнодушности вере и љубави, али и у свим материјалним добрима. Једна од сталних тема његових социо-етичких проповеди (a његове проповеди су готово увек имале тај карактер) јесте проблем социјалне неправде, материјалне и друштвене неједнакости, однос богатства и сиромаштва, грамзива похлепа за својином. Уколико се осврнемо на старозаветни пророчки покрет, колико год да је био инициран богоодступништвом Израила, у истој мери се јављао као пророчка рефлексија и одговор на конкретан богословско-социјални проблем оличен у неравноправној расподели добара и систему социјалне неједнакости. Епоха у којој Златоусти ступа на историјску сцену, јесте време друштва устројеног на робовласничким принципима, а световне карактеристике империје тога доба, увелико су извршиле утицај на хришћанске заједнице и међуљудске односе. У тим и таквим околностима, Свети Јован се јавља као ,,социјални пророк“ свога времена, а његове критике и осуде друштва, типолошки изображавају пророчку методологију и начин обраћања. Интенција аутора овог рада је историјско-критички осврт на Златоустову перцепцију социјалног концепта старозаветних пророка, односно актуализација и контекстуализација пророчке поруке, преображене у Христовим јеванђеоским заповестима о љубави према Богу и према ближњима.

Кључне речи: Јован Златоусти, старозавјетни пророци, богословско-социјални концепт, милосрђе.


Chrysostom — Prophet of Mercy (Chrysostom’s Perception of the Theological-Social Concept of the Old Testament Prophets)

Branko Repaja
Faculty of Orthodox Theology
University of Belgrade
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Summary: Chrysostom was not a preacher of Christian communism, but a preacher of the union of all people in Christ, the communion of church, Eucharistic, unity of unity of faith and love, but also in all material goods. One of the constant topics of his socio-ethical preachings (and his preaching was almost always of such character) is the problem of social injustice, material and social inequality, the problem of wealth and poverty, the greed of property greed. If we look at the Old Testament prophetic movement, as much as it was initiated by the pluralism of Israel, it also appeared as a prophetic reflection and response to a concrete theological-social problem, represented in an unequal distribution of goods and a system of social inequality. The era in which Chrysostom enters the historical scene is the era of a society based on slavery principles, and the global characteristics of the empire of that time have greatly influenced Christian communities and interpersonal relations. In these and such circumstances, St. John appears as a “social prophet” of his time, and his criticism and condemnation of society, typologically educate the prophetic methodology and way of addressing. The author’s intentions of this work is a historical-critical review of Chrysostom ‘s perception of the social concept of the Old Testament prophets, that is, his actualization and contextualization of the prophetic message, transformed in Christ’s gospel commandments of love for God and for the fellowmen.

Key words: John Chrysostom, Old Testament prophets, theological-social concept, mercy.