Богословље

Две старозаветне катене у Посланици Римљанима (3, 10–19; 15, 7–13). Интертекстуалност и прагматика текста

Предраг Драгутиновић
Универзитет у Београду
Православни богословски факултет
Београд
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

УДК: 27-248.42-277

БОГОСЛОВЉЕ 77/1 (2018) 17–30

Цео текст (.PDF)


Сажетак: Посланица Римљанима је велики теолошки трактат којим Павле представља своје еванђеље црквама Рима. Основна теолошка тема је оправдање вером. У исто време посланица је дијалошка апологија Павловог еванђеља. У Рим 3, 1–20, Павле у стилу дијатриба одговара на питања која су проистекла из његових излагања у Рим 1–2. Одговори на та питања биће употпуњени у каснијим излагањима у посланици. Да би се адекватно разумео овај одељак, он мора бити прочитан у контексту целокупне посланице, нарочито Рим 2, 6–7 и 9–11. Тада постаје јасан изнесени аргумент. Тема која све наведене одељке Посланице Римљанима држи на окупу првенствено је питање судбине Израила у историји спасења, нарочито улога Закона. У том смислу, у приложеном тексту предлажем једну коинтерпретацију Рим 3, 1–20 и 15, 7–13. Последња би могла бити схваћена као један еклисијални ехо Рим 3, 1–20. То одговара Павловом поступку да своја теоријска разматрања ставља у службу мотивације хришћана које подучава да се држе заједно, воле, да буду црква. Дакле, еклисијална последица теолошког исказа да су сви, Јудеји и Грци, (били) у греху (Рим 3, 9) и да су сада сви оправдани пред Богом вером у Исуса Христа, јесте да су сви верујући позвани да примају једни друге, без обзира на порекло (15, 7). ▶ Кључне речи: Септуагинта, катене, Посланица Римљанима, интертекстуалност, прагматика текста, херменеутика.


TWO OLD TESTAMENT CATENAE IN THE LETTER TO THE ROMANS (3, 10–19; 15, 7–13). INTERTEXTUALITY AND TEXT-PRAGMATICS

PREDRAG DRAGUTINOVIĆ

Faculty of Orthodox theology
University of Belgrade
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Summary: The Epistle to the Romans is a great theological treatise that presents the Pauline Gospel to the churches of Rome. Its basic theological theme is justification as God’s salvific activity for all humanity by faith. At the same time, the letter is a dialogical apology for the Pauline Gospel presented to the Christian communities in Rome. In Rom 3, 1–20, Paul raises in a diatribal style a set of questions and provides some answers, but a full clarification of these issues will come later in the discourse, if at all. In order to be adequately comprehended, the passage must be carefully read in the context of the whole Epistle, especially in the context of the chapters 2, 6–7, and 9–11. Only then can the reader become aware of the importance of this passage for Paul’s whole argument. The issues that hold these chapters together are primarily the question of the fate of the Israel in the history of salvation and particularly the role of the Law. In this regard, I would like to propose one further interpretation of Rom 3, 1–20. My proposal is that Rom 15, 7–13 could be read as an ecclesiological echo of Rom 3, 1–20. In general, my basic impression when reading Paul is that his theoretical observations mainly serve to motivate Christian communities to stay together, to welcome each other, to love each other. His theological statements always possess a practical ecclesiological consequence. Thus, the ecclesiological consequence of the theological statement that all humans, Jews and Greeks, were once all equally under the power of sin (v. 9) and that they are now all equally welcomed by Jesus Christ, is that they are called and encouraged to welcome each other (15, 7). ▶ Key words: Septuagint, Catenae, Letter to the Romans, Intertextuality, Text-Pragmatics, Hermeneutics.