Нарсајева „Мемра о пресељењу Еноха и Илије“ – увод, превод, анализа и поређење

Бошко Ерић
Универзитет у Београду
Православни богословски факултет
Београд

Богословље 77/2 (2018), 22–53

УДК: 27-475.5"04"
27-291"04"
27-875.55 Нарсај

примљено: 15.12.2017.
одобрено: 18.01.2018.

Цео текст (.PDF)


Сажетак: Нарсај живи у петом веку и један је од најпознатијих писаца на сиријском језику. Био је противник сабора у Ефесу и један је од бранилаца богословља Теодора Мопсуестијског, Диодора Тарсијског и Несторија. У овом раду аутор нам доноси краћи увод, а потом и превод са сиријског изворника Нарсајеве „Мемре о пресељењу Еноха и Илије“, након којег следи анализа учења које се налази у мемри, као и његово поређење са православним учењем. Као противник одлука сабора у Ефесу и бранилац „несторијанизма“, Нарсај ће и у овој мемри да изнесе неке од теза своје христологије и сотириологије. У њима он указују на то да је оваплоћење Сина Божјега непотребно (у оној мери и на онај начин како га исповедају халкидонске и већина дохалкидонских цркава) за наше спасење. Према њему, човек се спашава тако што га Бог силом Својом узвиси, уздигне, а не решавањем човековог онтолошког проблема који свој основ има у чињеници да је створен из небића. Поред овога, аутор настоји да докаже да у сотириологији Нарсаја васкрсење Христово игра минималну улогу и, поредећи је са сотириологијом Светог Максима Исповедника, настоји да укаже на недостатке оваквог разумевања Христове улоге у спасењу људи. ▶ Кључне речи: Нарсај, мемра, сиријски језик, Енох, Илија, несторијанизам, христологија, сотириологија, Максим Исповедник.


Narsai’s “Memra on the Translation of Enoch and Elijah” – introduction, translation, analysis and comparison
Boško Erić
PHD student
University of Belgrade
Faculty of Orthodox Theology
Belgrade

Resume: Narsai lived in the fifth century and he is one of the most famous writers who wrote in the Syriac language. He was the opponent of the council in Ephesus (431) and he is one of the defenders of the teaching of Theodore of Mopsuestia, Diodorus of Tarsus and Nestorius. The paper begins with a short introduction, after which the autor brings us a Serbian translation from the Syriac source of Narsai’s “Memra on the Translation of Enoch and Elijah”, followed by the analysis of the teaching found in this memra, as well as its comparison with the Orthodox one. As an opponent of the decisions of the council in Ephesus and the defender of the “nestorianism”, in this memra Narsai presents some of the theses of his christology and sotiriology that indicate that the real incarnation of the Son of God is not necessary for our salvation, i.e. man is saved by the fact that God raises, elevates him by His power, not by solving human ontological problem, which has its basis in the fact that he is created ex nihilo. In addition to this, reading this memra leaves us with the impression that even the resurrection of Christ does not have any special significance in Narsai’s soteriology. The lack of Narsai’s understanding of the way of our salvation and the Christ’s role in it, according to Orthodox theology, is presented in the final part of the work, which makes it clearly visible that, through comparison with the teaching of the St Maxim the Confessor, for Orthodox theology is the fact that we are created from non-being and this problem cannot be solved by the raising, the elevation of man. ▶ Key words: Narsai, memra, Syriac, Enoch, Elijah, nestorianism, christology, soteriology, Maximus the Confessor