Хришћански пост у постмодерном друштву: испитивање критеријума

Танасис Папатанасиу
Висока Црквена Академија
Атина
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

УДК: 27-442.47

119–136

Цео текст (.PDF)


Сажетак: Савремено друштво представља комплексну стварност, која носи бројне изазове. Инсистирање Цркве на појединим традиционалним уредбама може само отежати њен сусрет са оваквим друштвом. Црква је дужна да ради испуњења аскетског идеала у свакој епохи формира нове прописе и да тако свој позив наде увек упућује на савременом језику. То доводи до потребе да се преиспитају основни критеријуми хришћанског поста. Хришћани постом показују да им храна (и творевина уопште) не представља извор живота, такође сведоче своје есхатолошко усмерење и ишчекивање, а све то има јаку димензију заједништва, јер је пост непотпун без љубави и солидарности међу члановима заједнице. Уколико ово занемаримо, наш пост ће се претворити у дијету, а брига о спасењу свешће нам се на бригу о храни. ▶ Кључне речи: пост, постмодерно друштво, Црква, храна.


Christian Fasting in Postmodern Society: Considering the Criteria

Athanasios Papathanasiou
Higher Ecclesiastical Academy
Athens
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Summary: The contemporary world is a complex and fluid reality, an amalgam in the making. For Christians, being aware of the worldly realities they live in is interwoven with the very self of the Church and her mission, that is with the process of encountering the world and manifesting the Kingdom, inviting the world in and transforming it into a new creation. The Church has to meet this complex world and articulate an invitation of hope in contemporary language. For Christians, receiving food is an act of thanksgiving and experiencing the world as a gift. Yet, abstaining from food is a confession that the world is not the source of life. The feast is a sign of the joyful Kingdom, while fasting declares that the Kingdom in its completeness is still expected. It is the dialectics of the presence and absence of the Bridegroom, as Christ himself put it (cf. Lk 5, 33–35). In the Christian way, however, hunger and thirst are to be transformed into a quest for what is truly substantial for humans, for the food that does not perish (cf. Jn 6, 27). The Gospel says that the fasting Christ was confronted with the devil in the desert after he became hungry (cf. Mt 4, 2–3; Lk 4, 4–3). It was a hungry and thirsty God-man who showed us the way out of the three major religio-political temptations of the human person: the miracle that enslaves freedom, the mystery of self-assertion, and the power to subjugate. To be a Christian coincides with being hungry and thirsty, that is an incomplete being, a being in the making, in statu viae until the final banquet is held, in statu belli until resurrection, hungry and thirsty for justice. If we are not in a position to testify to this prophetic outlook, what will be left is a task for dieticians and cooks. ▶ Key words: fasting, postmodern society, Church, food.