Богословље

Пojaм секуларности — историјски, правни и аксиолошко-етимолошки аспекти

Василије Марковић
Универзитет у Београду
Правни факултет
Београд
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

УДК: 342.731"19/20"
299.5
322(497.11)"20"

103–126

Цео текст (.PDF)


Сажета: Расправе о значењу термина секуларност од кључног су значаја за схватање односа религије и државних власти, с једне, и појединчеве слободе вероисповедања, с друге стране. Шта цивилном друштву и плурализму може донети постсекуларност и какав је унутар њега однос универзалистичког грађанског и партикуларног културног (и верског) обрасца? Да ли секуларност представља неизоставну и херметичку одвојеност државе и цркве, друштва и религије, или постоје у оквиру те исте секуларности и други правни модалитети, и који су? Где се у том плуралитету односа у постсекуларном друштву тренутно налази, а где би требало да се нађе наше друштво? Аутор у раду, поред тога што приказује различитости европских модалитета, истиче да је неопходно даље инсистирање на вишезначности појма секуларност у нашем друштву, будући да је, онако како се тренутно перципира у делу јавности, прилично једностран и некомпатибилн са европским културним и плуралистичким достигнућима, али и са оним што пише у Уставу Републике Србије и Закону о црквама и верским заједницама. ▶ Кључне речи: секуларност, лаицитет, ЕКЉП, однос цркве и државе, кооперативни модел, Устав Републике Србије.


The Concept of Secularity — Historical, Legal and Axiological-Etymological Aspects

Vasilije Marković
University of Belgrade
Faculty of Law
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Summary: Discussions about the meaning of the term secularity are of the key importance for understanding the relationship between religion and state authorities, on the one hand, and an individual’s freedom of religion, on the other. What can post-secularism bring to civil society and pluralism, and what is the relationship between the universalist civic and the particular cultural (and religious) pattern within it? Does secularism mean the inevitable and hermetic separation between the state and the church, society and religion or do other legal modalities exist within that same secularity and which are they? Where is in that plurality of relations of the “post-secular” Serbian society at the moment and where should be? In addition to presenting all the differences of European modalities, the author points out that it is necessary to further insist on the nuances of the concept of secularity in our society, since, as currently perceived by the some parts of public, it is quite one-sided and incompatible with European cultural and pluralistic achievements as well as with what is written in the Constitution of the Republic of Serbia and the Law on Churches and Religious Communities. ▶ Key words: secularity, laicite, the ECHR, relationship between the church and the state, the cooperative model, Constitution of the Republic of Serbia.