Оправданост и рационалност теистичког веровања – допринос Алвина Плантинге

Зоран Горгиев
Универзитет у Београду
Православни богословски факултет
Београд

Богословље: 1 (2011) 117-143
Цео текст (.PDF) УДК: 27-1:274:165.1

 

Сажетак: У тексту се обрађује тема епистемичког оправдања и рационалности хришћан- ског теистичког веровања кроз философију представника реформаторске епистемоло- гије Алвина Плантинге. Основну идеју епистемологије Плантинге чини хришћанско теистичко веровање као право основно и зајемчено веровање. Плантинга постулира постојање когнитивног механизма, sensus divinitatis-а, који у одговорајућим условима, помогнут дејством Светог Духа, омогућава обликовање истинитог неизведеног веро- вања о Богу. Најснажнији аргумент против Плантингиног система је назван „The Great Pumpkin Objection“. Критикована је идеја да је хришћанско веровање право и основно зато што то отвара врата апсурдним веровањима која би могла имати карактер основног веровања и истовремено бити оправдани у оквирима извесног система. Плантинга је покушао да одговори на овај изазов, међутим, генерално, приговор и даље има тежину. На крају се скреће пажњу на схватање рационалности и оправдања као скоро узајамно замењивих и неодвојивих термина. Аутор покушава да покаже да се ради о релативно независним концептима и да то има позитивне последице по епистемологију религије.

Кључне речи: Алвин Плантинга, реформаторска епистемологија, рационалност, оп- равдање, право основно веровање, зајемчено веровање, sensus divinitatis, фундационализам

Summary: The paper deals with the topic of epistemic justification and rationality of the christian theistic belief, analyzed in the light of philosophical ideas of Alvin Plantinga. It gravitates around the central idea in Plantinga’s system, which is: the christian theistic belief is a proper basic belief. Plantinga postulates the reality of sensus divinitatis which is an epistemic mechanism that serves to produce true non-inferential and warranted belief about God. This idea was strongly criticized. The arguments of critics are summed up in what is called „The Great Pumpkin Objection“. The basic idea is that Plantinga’s claims leave room for all kinds of absurd beliefs to be regarded as a basic beliefs in appropriate referential systems. It is generally accepted that this objection presents the most serious challenge to Plantinga’s epistemology of religion. The last part of the paper examines the possibillity of dissociation of concepts of justification and rationality. Because of the close association of these two notions, there is an impression that they are almost interchangeable. The author challenges this idea, contending that rationality and justification are relatively independent, which has a positive epistemic consequences with regard to christian theistic belief.