Богословље

Уводна реч

Богдан Лубардић
главни и одговорни уредник

Богословље 70: 2 (2011)
Цео текст (.PDF)

 

У име Уредништва на првом месту желимо да истакнемо чињеницу да је пред читаоцем седамдесети – јубиларан том Богословља. Том излази у облику ове друге свеске 70:2 (2011) и то у осамдесетпетој години од лета званичног заснивања нашег теолошког часописа 1926. године. Уредништво је мишљења да тај јубилеј треба обележити посебним, вероватно следећим бројем, и то у виду тематског блока. С друге стране, овде бисмо тек најкраћим речима указали на теме и садржаје, као и богословске оријентације у збирци текстова које читаоцу презентујемо – следећи наш традиран модел рубрицирања студијских прилога сходно фундаменталним дисциплинама теолошког курикулума. Држимо да су сви текстови плод савесног истраживања и, као такви, доприносни саморефлектованом упознавању могућности и домета православног богословља. Тако је обзиром на поглед у историју, и обзиром на промишљање савременог духа наших, да тако кажемо, горућих проблемских питања. Оно што нас посебно радује јесте то да смо добили прилоге који представљају израз свести о потреби рецепције теологијâ мислилаца и других хришћанских конфесија: у критичком, не и дисквалификаторском дијалогу (в. рад Дарка Ђога који, поред осталог, тематизује хајдегеровско-бултмановску традицију), као и прилог који представља израз других (Рјуићиро Тани) који мисле као верујући православни богослови. Првог у српском богословљу протеклих деценија има веома мало. Другог код нас има, али је збиља реткост да добијемо прилику да упознамо мисао православног Јапанца који теолошки истражује духовни легат Православне цркве, и то као гост Колегијума Богословског факултета (где је одржао предавање које објављујемо, 11. маја 2011. године). Поменута студија Дарка Ђога, која прилаже области рефлексија на новозаветни тескт, насловљена је Павле и смрт: павловска есхатологија и ἔσχατος ἐχθρός, док је текст Рјуићира Танија насловљен Оглед о динамизму људског бића и природе (φύσις) – у контексту θέωσις-а код Светог Максима Исповедника. Из области библистике, допунимо, презентирамо и радове Ненада Божовића – Библијске одреднице о робовима у светлу старооријенталног законодавства, односно Марка Јефтића – Развој монотеизма у древном Израиљу. Из области патрологије читаоцима, допунимо и то, дајемо на увид још студије Илија Марчетића – Пастирско-богословска делатност Келестина I, епископа римског, против пелагијанског и несторијанског учења (422–432), Владимира Цветковића – Бог и време у Против Евномија Светог Василија Великог и најзад текст Димитрија Трибушњија – Тајна присуства: увод у онтологију преподобног Јустинa Ћелијског, а потоњи рад публикујемо као добродошао „повратни глас“ процеса савременог пријема мисли Јустина Новог Ћелијског у Руској православној цркви у Украјини. У рубрици за рецензије и приказе наћићемо солидан преглед савремене теолошке продукције са Запада, као и презентацију више истакнутијих дела из домаћег богословско-критичког окружја. Хроника Православног богословског факултета, односно Летопис у изради Саве Милина, излаже се на још исцрпнији начин. Нека наше богословље, и нас у њему, покрију уравнотежујуће речи о синергији ума и благодатне љубави: „Шта ће се дакле чинити? Молићу се Богу духом, а молићу се и умом; хвалићу Бога духом, а хвалићу и умом“ (Кор1 14, 15).

Богдан Лубардић
главни и одговорни уредник