Богословље

Павле и смрт: павловска есхатологија и ἔσχατος ἐχθρός

Дарко Ђого
Универзитет у Источном Сарајеву
Православни богословски факултет "Свети Василије Острошки"
Фоча
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Богословље 70: 2 (2011) 49-60
Цео текст (.PDF) УДК:27-277.2:111.1
Оригинални научни рад

 

Сажетак: У раду се аутор бави комплексом питања која проистичу из феномена смрти. У 1. посланици Коринћанима (нарочито глава 15.) Свети Апостол Павле се позабавио темељним питањем могућности надилажења смрти и на тај начин одговорио на један од основних ставова Хајдегерове „тубивствене“ анализе. Према Хајдегеру, фундаментална онтологија не може прелиминарно одлучити да ли постоји егзистенција „послије“ смрти, она може само да истражи могућности човјековог садашњег постојања. У својој полемици о смислу Христовог васкрсења за хришћанску вјеру, Свети Павле поставља истинску дилему: истинитост и релевантност хришћанске вјере стоји или пада на истинитости Христовог васкрсења. Основна разлика између Хајдегера и Светог Павла је у раду представљена као разлика онтолошких приступа – Хајдегер представља једну „онтологију субјекта“, а Свети Павле изражава хришћанску „онтологију лично( сно)сти“. Евидентност „моје“ смрти, која је темељ за Хајдегера и која сачињава индивидуалитет човјековог бића, је у хришћанској павловској онтологији замјењена евидентношћу смислености односа који човјек има са Христом и са другима.

Кључне речи: смрт, васкрсење, Христос, Павле, Хајдегер, онтологија, субјект, личност

Summary: In the paper presented the author deals with the complex of questions arisen by phenomenon of death. It shows that in his I Epistle to the Corinthians (especially chapter 15) St Paul dealt with fundamental question of the possibility of transcending the death and thus answered on one basic attitude of Heidegger’s Dasein Analysis. According to the Heidegger, fundamental ontology can not preliminarily decide weather there is existence after the death, it can merely explore possibilities of human present existence. In his polemics on the meaning of the Christ’s resurrection for Christian faith, St Paul puts ultimate dilemma: the truthfulness and relevance of Christian faith stands or falls upon the truthfulness of the Christ’s resurrection. The basic difference between Heidegger and St Paul is in the paper given as the difference of ontological approaches – Heidegger represents one „ontology of subject“ and St Paul expresses Christian „ontology of Personhood“. Evident character of „mine“ death which is fundamental for Heidegger and which contains individuality of man’s being is in Christian Pauline ontology replaced by evident character of the meaningfulness of the relations which а man has with Christ and with others.

Key words: Death, resurrection, Christ, Paul, Heidegger, ontology, subject, person