Богословље

Два аспекта [библијске] теологије - Херменеутички нацрт

Родољуб Кубат
Православни богословски факултет
Универзитет у Београду

Богословље: 1-2 (2010) 6-34
Цео текст (.PDF) УДК: 27-277.2

 

Сажетак: Основни циљ ове студије јесте да дефинише академску теологију у контекс- ту живота Цркве. Пре свега, поставља се питање функционалности такве теологије. У раду је приказан сажет историјат академске теологије и њене функције – као и функ- ције теологије уопште – на историјском путу Цркве. Академска усмереност ка критич- ком истраживању прошлости даје битно усмерење теолошком истраживању. Међутим, у пракси се често показује да академска теологија бива „научно заробљена“ прошло- шћу, чиме се сужава простор креативном промишљању теологије сада. Истовремено се поставља питање: шта је смисао истраживања сопствене прошлости тј. шта теолози траже у прошлости? Један од основних циљева овог рада је да укаже на значај таквих истраживања (аутор тај аспект означава као теолошку археологију), али истовремено да укаже на други аспект теологије – њену апликативност. У предложеном тексту, тај аспекат се назива примењена теологија. Важан моменат представља увид да је основни циљ теолошке археологије ’хватање’ кода теолошког исказа и његова парадигматска функција за примењену теологију. У даљој разради тезе обрађује се Пост 1, свеште- нички текст о стварању света и човека и једно патристичко тумачење (Шестоднев Ва- силија Великог) тога текста у новом културолошком контексту. Основна замисао је да се покуша схватити логика настанка теолошког исказа да би се она могла применити у конкретном животу Цркве данас. Тиме би се превазилазио јаз и појачавала корелација између академског и еклисијалног аспекта теологије.

Кључне речи: библијски текст, митско-сликовити символи, истине вере, фактор споља, дискурс, академска теологија, теолошка археологија, отачка теологија, јелинска кул- тура, примењена теологија, комуниколошка веза, поље разумевања, савремени свет, конкретна животна потреба – потреба Цркве.

Summary: The main goal of this study is to define academic theology in regard to the context of the life of the Church. It aims to offer a hermeneutical proposal for critically elucidating and examining the functionality of such – academic theology. Hence the author offers a condensed historical overview of the development of academic theology and of its functions, the functions of theology as such notwithstanding. However, in practice it is often the case that academic theology becomes scientifically ‘captured’ by the past. This reduces the creative space for theological reflection dedicated to the present. And what is it that theologians seek in the past? The author proposes to name such investigative orientations as theological ‘archaeology’. Simultaneously, he endeavours to distinguish the former aspect from what he names as the applicative aspect of theology, or ‘applied’ theology. The answer to the problem is given by virtue of understanding that the basic goal of theological archaeology is to grasp the meaning of the ‘code’ of theological discourse (or theological statements), as well as to project this ‘code’ as a paradigmatic function of importance for applied theology. These points are illustrated by a case study of the transformation of the biblical text on creation (Gen 1) within its patristic interpretation by St Basil the Great (Hexameron): the transformation of it being exposed as adequate to a new culturological context. Therefore, the main goal of this study is to call for overcoming the gap between academic and ecclesial aspects of theology by trying to understand, and nurture, the authentic logic of theological discourse (or statements thereof).