Богословље

Старојеврејски корен שטן - stn и питање старозаветног монотеизма

Небојша Тумара
Докторанд на Православном богословском факултету
Универзитет у Београду

Богословље: 1-2 (2010) 35-49
Цео текст (.PDF) УДК: 27-277

 

Сажетак: У тексту Старог завета, корен שטן – stn се појављује као именица и као гла- гол који се тројако употребљава. Овај корен користи се како би означио људе, као на пример у 1Сам 29, 4, 2Сам 19, 22, 1Цар 5, 18; 11, 4, 14, 23, 25 итд. Такође, овај корен је употребљен за описивање анђела Господњег, као у причи о Валаму и његовој мага- рици у Бр 22, 22-35. Слично, овај корен може означити небеско биће које се налази у сабору Господњем, а чије карактеристике у библијском тексту још увек нису јасно дефинисане као у Јов 1-2, Зах 3, 1, 2Дн 21, 1. Семантички, овај корен је близак речима као што су противник, непријатељ, тужилац. У значењу непријатељ или противник, корен שטן се јавља у 1Сам 29, 4, 1Цар 5, 11 на пример , онде где се говори о неприја- тељима овога света, док се у причи о Валаму, говори о противнику који се препречио, а који долази из анђеоске сфере. Када се овај корен користи у значењу тужилац, ко- нотација која се намеће везана је за суд и осуду. И овде, тужилац може бити један од чланова људског рода, као у 2Сам 19, 22, Пс 109 на пример, али и неко ко не потиче са овога света као у 2Дн 21, 1. Овим кореном се означава нечија трајна или привремена тежња ка противљењу или ометању која зависи од места и времена. Такође, овај ко- рен означава нечију сталну дужност и улогу која се састоји у моћи да прогони како би се оптужени извео на суд. У овим случајевима, именици претходи одређени члан. Као лична именица, овај корен је везан за биће које потиче из небеске сфере и које има задатак да наводи и убеђује људе да погреше како би их Господ казнио. Овај рад намерава да се бави оним поглављима Библије где се корен שטן користи као именица која описује биће чије се карактеристике само назиру у тексту Старог завета. Вођени идејом да је Стари завет само мали део света Старог завета, покушаћемо да предста- вимо лик Сотоне како га види ауторитативни текст Библије. Можемо предпоставити да је лик Сотоне јасније дефинисан у литератури која је уследила након текста Старог завета, али никако не можемо закључити да у постбиблијској литератури налазимо завршну фазу у развоју овог лика чије се име обично избегава.

Кључне речи: Сотона, корен שטן , Књига о Јову, Књига пророка Захарија, Прва књига дневника, монотеизам, демонологија, теодицеја, библијска егзегеза.

Summary: To what degree does the Old Testament teach absolute monotheism? This study rises the question related to the exegesis of the Biblical narrative. Special thematic focus is given to the Hebrew root שטן and its usage as a noun describing a heavenly host or earthly being, with characteristics which can only be discerned in the context of the Bible itself. Analysis of the narrative of Job 1-2, Zec 3, 1-2 and 1Ch 21, 2 and its comparison to data external to the Bible, where the text of the Bible represents a small part of the biblical world as such, may help us to understand the development of the Hebrew root שטן from a general noun to the form of a personal noun. This paper follows this development, describing how the satan became Satan.