Богословље

Симеон Нови Богослов и византијско монаштво

Џон А. Мекгакин
Union Theological Seminary & Columbia University

Богословље: 1 (2009) 56-75

УДК: 27-36:27-288

Цео текст (.PDF)


Abstract: Студија тежи да сагледа живот Св. Симеона Новог Богослова из нешто другачије перспективе. Она, критички испитујује житије које је саставио Никита Ститат са циљем да рехабилитује успомену на овог светитеља, умањујући притом политички и црквени спор који је настао услед његове визије монашког живота и руковођења и његових породичних аристократских веза. Према аутору, релевантнији извор представљају списи самог светитеља који нам пружају јасније сагледавање светитељевог живота и дела. Кроз излагање светитељевог живота, аутор истражује да ли је он условио монашке реформе и какав је пресудан утицај на формирање његове визије о монашком животу имало екстатично и мистично виђење светлости. Коначно, аутор тежи да објасни у којој мери је Симеоново опитно богословље оставило утицај на средњовековни исихазам.

Кључне речи: Св. Симеон Нови Богослов, Никита Ститат, мистична светлост, Студион, заједница Св. Маме, Катихезе, екстатика, мистика, исихазам.


Summary. The study sheds a new light on the Vita of St Symeon the New Theologian and his so-called monastic reforms. Niketas Sthetatos composed Vita in which he minimized every element of political and ecclesiastical controversy in Symeon’s life for the purpose of rehabilitating a figure who even in the уеаг of the 1054 could rise controversial feelings The first apparent detail dealt with St Symeon aristocratic background. His progress in his imperial court career is inevitably linked with his noble ties as well as in monastic settlement. Symeon’s unsteady progress towards embracing the monastic life is related to the changes at the imperial court. The monastic reforms are second important detail in Vita of St Symeon. Niketas described St Symeon as monastic reformer of St i Vlamas monastery which is a hagiographical topos for glorification of a saint. In reality, St Symeon has not succeeded in monastic reforms, due to him promulgated old desert rule that was based on the total obedience to the spiritual father. There are three aspects of his original contribution to the monastic program: his desire to see monasticism as ecstatic and visionary; his aspiration to propagate his teacher’s emotive psychical energy in the alfective spiritual life; and lastly, his attempt to redefine the power structure in aristocratic foundations. St Symeon was a mystic (and not monastic reformer) and precursor of hesychasm.