Богословље

Ризница традиција: Шеста песма о Рају Светог Јефрема Сирина

Василије Вранић

Богословље: 1 (2008) 122-137
Цео текст (.PDF) УДК 27-26.63; 27-”01”07

 

Abstract. Шеста песма о Рају Св. Јефрема Сирина је репрезентативно дело које сведочи о његовом ослањању на читав спектар религијских тема и представа. Као што је приказано, један број ових тема нема потпору у канонским библијским текстовима, наговештавајући тако ванбиблијске изворе. Јефрем тумачи Свето писмо проширујући библијске текстове старијим традицијама из јудео-хришћанског апокалиптичког миљеа карактеристичног за сиријске ауторе његовог времена. Поједине идеје из Јефремове Шесте песме о Рају налазе се и у много каснијим нехришћанским делима, неке чак налазимо и читав миленијум касније у јудејству. Директан утицај овде је незамислив, имајући у виду верску, хронолошку и географску раздаљину.

Summary. In this work the author attempts to prove that St. Ephraim the Syrian’s Sixth Hymn on Paradise is a representative work testifying on his reliance on an entire spectrum of religious themes and ideas. As presented, a number of these themes are not corroborated by canonical biblical texts, thus indicating extra-biblical sources. Concurrently, St. Ephraim’s choice, exegesis and use of biblical texts are a veritable testament of support to this thesis. Ephraim interprets the Holy Scripture by expanding biblical texts with older traditions belonging to the Judeo-Christian apocalyptic milieu characteristic to the Syrian authors of his time. It seems that there was no influence on fourth century Syrian authors by fathers from the Greek speaking regions. However, some of the ideas from Ephraim’s Sixth Hymn on Paradise may be found in later non-Christian works, even in Judaic texts produced a thousand years later. There is no evidence of any mutual influence between traditions or of any dialogue of ideas. Bearing in mind religious, chronological and geographical distances, any direct influences are unthinkable in this respect. Author accepts A. Golitsin’s opinion that there is an entire set of common apocalyptic/mystical traditions belonging to the Judeo-Christian milieu in the background. They seem to have been common initially, continuing to live on distinctively in these traditions long after their separation from each other.