Богословље

Августин и тринитарна икономија душе

Богословље: 2 (2008) 120-146
Цео текст (.PDF) УДК 27-284

 

Abstract: Текст анализира извесне проблеме у тринитарној теологији блаженог Августина а нарочито његово разумевање односа између „икономијских“ и „иманентних“ аспеката тријадологије. Аутор указује на проблем сепарације тријадологије од осталих дисциплина теологије и свеукупног хришћанског живота и одговорност за настанак овог феномена приписује мањкавостима Августиновог приступа учењу о Св. Тројици. Ла Кугна примећује да је Августинов психолошки тринитарни модел додатно отежао ваљану синтезу „икономијскe“ и „иманентнe“ тријадологије и у богословском дискурсу промовисао нормативност и аутентичност инроспективних и индивидуалистичких категорија. У овом смислу тријадологија блаженог Августина представља почетак једног новог, „средњевековног“ или „схоластичког“ теолошког манира који је имао далекосежне реперкусије по теологију у целини.

Summary. The Author discusses certain aspects of trinitarian thought of St. Augustine, especially his understanding of the relationship between the ’economic’ and ’immanent’ dimensions of the Trinity. She criticizes the Augustinian tradition for its failure to connect properly the doctrines of Creation and Incarnation to the doctrine of the Trinity. This theological tradition, she believes, has isolated the doctrine of the Trinity from the rest of theology and the life of faith. Augustin, according to LaCugna furthered divide between economic and immanent Trinity with his psychological model of the Trinity (i. e. with his insistence on analogies between the self and God, and self-knowledge and knowledge of God), which described the inner life of God as being like a human’s memory, intellect, and will. She argues that Augustine’s famous analogy between the triadic structures of the mind and God’s inner being introduces an abstract individualism and intellectualism, and distances trinitarian theology from its soteriological context.