Монашки подвиг светог Антонија, приказан кроз перо светог Атанасија Великог, представља парадигму монаштва и монашког живота, који ће вековима пресудно утицати на развој и обликовање монаштва, како на Истоку тако и на Западу. При опису светог Антонија и његовог монашког живота, свети Атанасије нарочиту пажњу посвећује Антонијевој одлуци да напусти све и да се посвети монашком подвигу. Кључну улогу у том опису има мрежа новозаветних места, претежно из Матејевог јеванђеља, које млади Антоније служа на богослужењима и која га постепено мотивишу да установи монашки идеал напуштања свега ради подвига. Искључиво новозаветна мотивација за започињање монашког живота код младог Антонија имплицира да свети Атанасије сагледава Антонијево отшелништво у светлу апостолског напуштања свега ради Христа, а не као неку иновацију или аберацију хришћанског живота.