Основни аспекти поимања врлине у антрополошкој мисли Светог Јована Златоустог

Дражен Перић
Универзитет у Београду
Православни богословски факултет
Београд
dperic@bfspc.bg.ac.rs

УДК: 27-18 Јован Златоусти, свети

35-55

Цео текст (.PDF)


У раду се разматрају основни аспекти поимања врлине у антропо­лошкој мисли Светог Јована Златоустог. Рад је фокусиран, пре свега, на то да истакне основну истину пуне и аутентичне Златоустове православне антропо­логије и духовности. Златоустово учење се не исцрпљује само и првенствено моралом, врлином, врлинском навиком (habitus) или моралним „подражава­њем“ Христа, како је то најчешће на Западу представљано. Златоустово антро­полошко усмерење јасно истиче да свака врлина, свако истинско подражавање Бога и служење њему чини човека прикладним за сједињење са Богом. Ме­ђутим, истинско и стварно сједињење са Богом остварује се једино синерги­јом праве вере и истинског начина живота у Христу (= у Телу Христовом, у Цркви), у садејству благодати Божије Духом Светим. Златоуст наглашава да истински хришћански антрополошки максимализам остварује Дух Свети као благодатно сједињење и заједничко живљење у љубави и слободи сваког истински верујућег у Христу, са Богом Живим и Истинитим. Дакле, Златоусти јасно подвлачи врлинско-подвижничко-духовни карактер његове христоцен­тричне антрополошке мисли.

Христос, Јован Златоусти, апо­стол Павле, антропологија, човек, природа, врлина, слобода, вера, благодат.


Basic Aspects of Conception of the Virtue in the Anthropological Thought of Saint John Chrysostom

Dražen Perić
University of Belgrade
Faculty of Orthodox Theology
Belgrade
drazperic@yahoo.com

The paper deals with the basic aspects of the virtue concept in the an­thropological thought of St. John Chrysostom. The work is focused, above all, on underscoring fundamental truth of the full and authentic Chrysostom’s Orthodox anthropology and spirituality. The doctrine of Chrysostom is not only exhausted by morality, virtue, habitus or habitual “imitation” of Christ, as is most commonly represented in the West. Chrysostom’s anthropological orientation makes clear that every virtue, every true imitation and service to God makes a man appropriate for union with God. However, true and genuine union with God is achieved only through the synergy of true faith and true way of life in Christ (= in the Body of Christ, in the Church), in the communion of the grace of God with the Holy Spirit. Chrysostom emphasizes that true Christian anthropological maximalism is made by the Holy Spirit as a graceful union and communal living in the love and freedom of every true believer in Christ, with the Living and True God. Thus, Chrysostom clearly underlines the virtuous-ascetic-spiritual character of his Christ-centered anthropological thought.

Christ, John Chrysostom, Apostle Paul, an­thropology, man, nature, virtue, freedom, faith, grace.