О светом миру и његовом могућем освећењу у Српској Православној Цркви до XVIII столећа: богословско-историјски аспекти

Србољуб Убипариповић
Универзитет у Београду
Православни богословски факултет
subiparipovic@bfspc.bg.ac.rs

DOI: https://doi.org/10.18485/bogoslovlje.2023.82.2.4
УДК: 27-558.4
271.222(497.11)-558.4”11/16

стр. 51–65

Аутор је у овом раду проучавао тематику места устројства и употребе светог мира како у древној Цркви, тако и његовог могућег освећења у Српској Православној Цркви све до XVIII столећа. Отуда је најпре консултовао поједине литургијске и светоотачке изворе у вези са местом и временом увођења светог мира у светотајински живот Цркве Христове, али и богословским смислом такве праксе. Као место увођења светог мира у литургијски живот Цркве препознат је град Антиохија, крајем I или најкасније почетком II века. Потом је преиспитивана могућност освећења мира у Српској Право славној Цркви, у доба Светог Саве, на основу Теодосијевог Житија Светог Саве и Посланице папе Инокентија IV тускуланском епископу од 6. марта године. Оправданост претпоставке о освећењу мира у нашој помесној Цркви напослетку је потврђена сведочанством из прве четвртине XVI столећа, тј. последњим од двадесет одговора упућених од стране патријарха цариградског Генадија II Схоларија (1454–1464) српском деспоту Ђурђу Бранковићу (1427–1456), а који се тиче припремања вештастава за освећење светог мира.

Миро, освећење, Православна Црква, миропомазање, Свети Сава, Ђурађ Бранковић.

Concerning the Holy Myrrh and Its Possible Sanctification in the Serbian Orthodox Church up to the XVIII century: Theological and Historical Aspects

Srboljub Ubiparipović
University of Belgrade
Faculty of Orthodox Theology
subiparipovic@bfspc.bg.ac.rs

In this paper it has been researched the primordially place and origin of creation and sacramental usage of Holy Myrrh in the Early Church, as well asits possible sanctification in the Serbian Orthodox Church until the XVIII century. First of all, the autor has examined some liturgical sources and testamonies of the Holy Fathers and teachers of the Eastern Orthodox Church, stating that the Sacrament of Holy Chrism has a very important theological and liturgical function in the process of Christian Initiation. Nevertheless, the ancient city of Antioch has been recognized as the place where was established the practice of anointing of newly-baptized Christians by Holy Myrrh. Further on, the autor has examined possible sanctification of Holy Myron in the Serbian Orthodox Church during the era of St. Sava Nemanjic, according to Theodosius’ Life of Saint Sava and Epistle of Pope Innocent IV to Bishop of Tusculanum, from the 6th of April 1254. Above all, such a hypothesy was confirmed by the testimony from the first quarter of the XVth century, precisely with the 20th answer of Constantinopolitan Patriarch Gennadius II Scholarius (1454–1464) to Serbian ruler (despot) Djuradj Brankovic (1427–1456), which was dedicated to the process of preparation of the ingridients used for the
rite of sanctification of Holy Myrrh.

Myrrh, sanctification, Eastern Orthodox Church, chrismation, St. Sava Nemanjic, Djuradj Brankovic.