Прво Чудо Сина Божијег у Еванђељу по Марку – Тумачење Мк 1, 21-28

Предраг Драгутиновић
Универзитет у Београду
Православни богословски факултет

Богословље: 2 (2008) 59-74
Цео текст (.PDF) УДК 27-277.2


 Приповести о чудима Исуса Христа играју важну улогу у еванђелским приповестима. У Еванђељу по Марку детаљно се описују 18 и помињу многа друга бројна чуда која је Син Божији учинио у току свог земаљског живота. Та чињеница, као и описивање првог јавног наступа Исуса Христа у јавности управо путем једног чуда (Мк 1, 21–28) указују да се Христовој чудотворној моћи приписује велики значај. У наративне описе чуда Еванђелист Марко је уткао христолошку поруку, вешто правећи синтезу између Христовог учења са влашћу (онога што говори: поука) и његове чудотворне моћи (онога што чини: ослобођење). Овај теолошки захват другог Еванђелисте јасно се може сагледати путем егзегезе текста Мк 1, 21–28 и његове поруке у оквиру целокупне еванђелске приповести, али и хришћанске теологије уопште: Христос – речју и делом – ослобађа човека од његовог ропства силама које га дезинтегришу и одузимају му људско достојанство.


Der vorliegende Beitrag ist basiert auf der Exegese des Textes Mk 1, 21–28. Es handelt sich um eine Wundergeschichte. Mit dem Versuch, diesen Text für die heutige Situation auszulegen, wird die in der Theologie vieldiskutierte Frage nach der Möglichkeit oder Unmöglichkeit der Naturbrechenden Wundern eröffnet. Ausserdem, stellt unser Text ein besonderes Problem dar, nämlich das Problem der Beziehung zwischen Lehre und Wunder Jesu. Der sorgfältige Aufbau des Textes kann nur bedeuten, dass der Inhalt der Lehre Jesu durch das Wunder gegeben ist. Damit wird gezeugt, dass Jesus im Markusevangelium die befreiende Vollmacht besitzt, dass sein Wort kein leeres Wort ist, sondern dass dieses Wort vollzieht, was er verspricht. Die Menschen werden von den vernichtenden und verderbenden Mächten befreit. Jesus ist der Befreier und das Evangelium der nahen Gottesherrschaft besteht in der Befreiung der entfremdeten Menschen.