Уводна реч
Богословље: 1 (2011)
Цео текст (.PDF)
Драго нам је да читаоце обавестимо о садржајима и неким новинама у броју Богословља (BG 1 2011) којим ново Уредништво дефинитивно започиње свој рад. Посебно нас радује чињеница да управо овим бројем улазимо у седамдесету годишњицу реалног излажења нашег часописа. Број отварамо традиционалном Светосавском беседом Владимира Вукашиновића која адресује и нека горућа питања покренута у протеклом периоду нашег црквеног живота. У склопу рубрике за патролошка истраживања дајемо три веома упутна рада. Кирил Говорун као истакнути представник Московске патријаршије, односно њеног научно-образовног одбора, послао нам је рад посвећен разјашњењу смисла и значењâ појма слободе у источно-светоотачком предању, са посебним нагласком на континуитет и преображаје начина на који се тај појам градио и теолошки учвршћивао у историји православног богословља. Колега Микоња Кнежевић са Философског факултета у Приштини пружа рад о поретку (τάξις) личности Свете Тројице у Аподиктичким словима Григорија Паламе, и то веома акривичним артикулацијама тријадолошких аспеката мисли великог православног духовника и теолога. Најзад, декан Академије Светог Владимира у Њујорку, Џон Бер, објављује размишљања о веома актуелном питању преиспитивања домета неопатристичке синтезе, не без осврта на проблеме односа целовитости и специјализације у теологији и науци, као и проблема односа теологије и науке. Тај текст у оваквом облику презентиран је на Православном богословском факултету у Београду, 14. октобра 2010, и, као такав, представља премијерно издање. У рубрици за компаративну теологију објављујемо рад англиканског теолога са Теолошког факултета у Мелбурну, Данкана Рида, о православној теологији Јована Зизјуласа с обзиром на њен однос према постмодерни, тачније, с обзиром на проблеме утврђења личносног идентитета у односу на другог и слободу за другог, каквим их у своју мисао инкорпорира Зизјулас кроз дијалог са Емануалеом Левинасом. У истој рубрици објављујемо рад православног српског теолога Здравка Јовановића, са Православног богословског факулета у Београду, посвећен тематизовању англиканске теологије и њеног концепта via media као изразу покушаја реформације англиканске еклисиологије на „католичанским принципима“. Тако се укрштају англикански и православни теолог који симпатетички уједно и критички промишљају православне односно англикаснке богословске теме, и то у кључу потребне актуализације. Рубрика за философску теологију остаје у компаративном кључу. Али овом приликом та рубрика је специфична по прилозима Марка Вилотића односно Зорана Горгиева из код нас прилично дефицитарне саморефлексије философских претпоставки теологије – и то увођењем црквене публике у теологеме Карла Ранера односно Алвина Плантинге. Однос философије и теологије, код првог, односно оправданост и рационалност теистичког веровања, код другог, показују се као важне а немимоходне теме богословске самосвести. У рубрици за општу односно помесну историју Цркве омогућујемо увид у дела Руфина Аквилејског и Теодорита Кирског као изворе за црквену историју Сирмијума, врлином прилога Бориса Стојковског, то јест увиде у рад Светог архијерејског сабора из послератне 1947. године, које нам је предочио Предраг Пузовић. У оба прилога налазимо значајан број непознатих података и занимљивих интерпретација. Што се тиче неких новина које смо у претходном броју најавили, указујемо на рубрику Прикази и рецензије. Ту уводимо двостубачно презентирање прилога. А такође, врлином труда Рада Кисића, најављујемо рехабилитацију те важне врсте теолошког рада, која је у нашем часопису још увек недовољно развијена (а тако је нажалост и другде). Поред осталог, драго нам је што прелазимо на квалитетнији папир типа „шамоа“ који ће омогућити пријатније читање у естетском смислу. У сваком случају, Уредништво је сложно у оцени да овај број осведочено утврђује критичко научно мишљење о стварима духа, вере и црквеног живота – у складу са обавезујућом речју Апостола: „… хвалићу Бога духом (πνεύματι), а хвалићу и умом (τῷ νοῖ)“ (1Кор 14, 15).