Људско достојанство у збрињавању и лечењу болесних особа

Стенли Харакас
Академија Часног Крста
Бостон

Богословље: 1-2 (2007) 143-193
Цео текст (.PDF) УДК 179.7; 179.9; 27-55; 614.253.83

 

Abstract. Студија пружа ретроспективни пресек древног питања људског достојанства у корелацији са темом збрињавања и лечења болесних особа. Аутор полази од библијске претпоставке о икони и подобију Божијем у човеку, да би потом осветлио статус тзв. “ограничене особе” и менталних болести. Кроз разматрање традиционалне улоге свештеника и лекара, долази се до модерне «рационалне» медицине, а у контексту односа културе, науке, медицине и Цркве. Кроз подсећање на улогу и значај византијске болнице, и тајну исцељења кроз историју, под светло се ставља однос савременог Православља и медицине. Потом се хагиографски одређује тема духовног исцељења дарованог кроз фигуре светитеље Цркве, и посреднике (свештеник-лекар), Свете Бесребренике, свете исцелитеље, и светилишта светих чудотвораца. Није заобиђена ни тема популарне побожности и богослужбени химни, нити круцијални значај Свете Литургије и исцељења која се дарују кроз Свете Тајне, особито Јелеосвећења, као и осталих чинодејстава која се врше за здравље верних. На крају се разматра актуелна ситуација и сагедају потребе за новијим решењима у вршењу ове Свете Тајне.

Summary. The study offers a retrospective cross-section of the ancient question of human dignity in correlation to the theme of providing care and medical treatment for the ailing. As his starting point the author uses biblical assertions on the image and likeness of God in man, and then sheds some light on the status of the so-called “limited person” and on mental illnesses. His treatise on the traditional roles of the priest and the medical doctor leads him to the question of modern “rational” medicine within the context of the relationship between culture, science, medicine, and the Church. Being reminiscent of the role and the significance of the Byzantine hospital and the mystery of healing throughout history, he sheds light on the relationship between contemporary Orthodoxy and medicine. The theme of spiritual healing is then being treated through the perspective of hagiography – through the saintly figures of the Church, the figures of the intercessors (the priests-healers), the holy unmercenaries, the holy healers, and the shrines of the holy wonderworkers. Popular piety and liturgical hymns are also being touched upon, as well as the significance of the Holy Liturgy in relation to healings which are offered through the Holy Sacraments, especially through Unction, as well as other holy rites which are being performed for the good health of the believers. Finally, the author analyses the actual situation as well as the need for new solutions regarding the actual implementation of this Holy Sacrament.