Библијске одреднице о робовима у светлу старооријенталног законодавства
Ненад Божовић
Универзитет у Београду
Православни богословски факултет
Београд
nenad_kv85@yahoo.com
Богословље 70: 2 (2011) 4-26
Цео текст (.PDF) УДК:27-277:316.343-052”652”
Оригинални научни рад
Проучавање законских и правних текстова Старог Оријента (СО) бацило је ново светло на поједине библијске текстове. Међу библијским текстовима правног карактера који се тичу слабијих у друштву, проналазе се сличности и разлике у односу на остале текстове СО. Текст обрађује следећа питања: у каквом односу стоје правни и законски текстови Старог Оријента са Старим заветом по питању робова и у којој мери се може говорити о томе да су библијски закони „хуманији“ и „правичнији“ за робове у односу на остале законе СО. Како су библијски текстови обликовали идеју о новом вредновању робова? Какав теолошки концепт лежи у позадини законских одредница? Текст настоји да законске одреднице не анализира изоловано и да их пореди само синтаксички, већ покушава да одреди њихову конкретну улогу и значај у животу неког роба. Завршна разматрања говоре о данашњем значају библијске поруке.
Роб-иметак, роб-дужник, свакодневни живот робова, yrib.[i db,[, (eved ivri), савез са робовима, ново вредновање робова, Књига савеза, морални апел, ограничење ропства, откуп, ослобођење
Die biblischen Sklavengesetze bringen im Vergleich zu der Gesetzgebung des Alten Orients (AO) eine neue Wertschätzung der Sklaven. Diese beruht v. a. auf dem Hintergrund des Bundesgedankens. Gott schließt seinen Bund bezeichnenderweise nicht mit einem mächtigen König und einem zahlreichen Volk, sondern mit einer Sklavengruppe unter dem Berg Sinai. Die Freilassung aus Ägypten und der begleitende Schutz, den Gott gewährt, soll das Fundament für die Gestaltung einer neuen Beziehung mit dem ehemaligen Sklavenvolk darstellen. Genauso wie Gott sich gegenüber den Bundesmitgliedern am Sinai verhalten hat, sollen sie sich auch untereinander verhalten: gerecht, barmherzig, schützend. Diese theologische Begründung wurde von den Israeliten nach ihrer Niederlassung in Kanaan um die Bestimmungen des sog. Common Laws erweitert. Dieser vorherrschende, altorientalische Rechtskreis war weit verbreitet und stellt den Kern der Ähnlichkeiten zwischen AO und AT dar. Allerdings verfügen ebenjene altorientalischen Gesetze über kein derartiges theologisches Fundament wie das im Sinne des Sinaibundes. Im AO wurden Sklavengesetze primär zur Aufrechterhaltung der gesellschaftlichen Ordnung erlassen. Im biblischen Kontext hingegen wird der Sklave seit jeher als Bundesmitglied verstanden und damit letzlich als Bruder und Mensch.