Оснивање и покретање часописа

Богословље, научни часопис Православног богословског факултета Универзитета у Београду, покренут је 1926. године. Идеја о оснивању научног богословског часописа јавила се убрзо по почетку рада Богословског факултета (1920). Иницијативу за његово покретање, као и материјална средства за издавање, дао је блаженопочивши патријарх српски Димитрије Павловић (1846–1930).

На седници од 14. маја 1924. године Савет факултета донео је одлуку да се будући часопис зове Вера и наука – часопис Православног богословског факултета за богословску науку и црквени живот. Одлука о покретању часописа донета је 19. октобра 1925. године, када су се стекли потребни услови за његово издавање. На седници Савета од 14. децембра исте године првобитно усвојени назив замењен је називом Богословље – орган Православног богословског факултета. На истој седници за заступника часописа, у тадашњој терминологији означеног као власника, изабран је декан факултета протојереј-ставрофор Стеван Димитријевић. Од 1936. године, на предлог уредника, ову дужност преузео је проф. др Драгутин Анастасијевић (1877–1950).

Под уредништвом проф. др Димитрија Стефановића (1882–1945), почетком 1926. године објављена је прва свеска Богословља. Тиме је започета историја једног од најстаријих српских научних часописа у области хуманистичких наука, чија традиција, уз прекид током и после Другог светског рата, траје до данас.

Први период излажења (1926–1940)

Првобитно је било предвиђено да Богословље излази у четири свеске годишње, у обиму од пет до шест штампарских табака по свесци. У уводној речи првог броја уредништво је представило програм часописа, чија су основна начела одређивала његов научни и уређивачки профил током наредних петнаест година.

Часопис је објављивао научне чланке и расправе, као и приказе богословских књига и часописа. До краја 1940. године објављено је укупно 60 свезака, углавном по четири годишње, уз повремено спајање појединих бројева. Тако су, на пример, 1935. године свеске 2 и 3 објављене као двоброј, због већег броја прилога посвећених обележавању седамстогодишњице упокојења Светог Саве.

Приликом бомбардовања Београда, 6. априла 1941. године, уништена је Привредникова штампарија, а са њом и целокупан тираж прве свеске Богословља припремљене за ту годину. У ратним околностима прекинут је рад факултета, а тиме и излажење часописа.

Послератни период и обнова часописа

После Другог светског рата Српска Православна Црква и Православни богословски факултет суочили су се са тешким политичким, кадровским и материјалним околностима. Предратни уредник Димитрије Стефановић упокојио се 1945. године, др Саву Ђукановића стрељале су италијанске окупационе власти током рата, док је део наставника и сарадника факултета отишао у емиграцију.

У таквим околностима није било могуће одмах обновити издавање Богословља. Као привремено решење, факултет је у периоду од 1950. до 1954. године објавио три тома Зборника Православног богословског факултета.

После издвајања Православног богословског факултета из састава Универзитета у Београду 1952. године, Српска Православна Црква преузела је старање о његовим материјалним потребама, чиме су постепено створени услови и за обнову часописа.

Будући да је материјална оскудица и даље представљала озбиљну препреку, Екуменски савет цркава из Женеве, на молбу Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, одобрио је сталну субвенцију за штампање Богословља. Захваљујући томе, часопис је 1957. године обновљен и од тада непрекидно излази.

Од обнове 1957. до јубиларне 2026. године објављене су 92 свеске часописа. До 2010. године засебне свеске 1 и 2 штампане су само 1957, 1958, 1987, 2002, 2006, 2008. и 2009. године, док од 2011. године часопис редовно излази два пута годишње.

Уредници

Први и дугогодишњи уредник Богословља био је проф. др Димитрије Стефановић (1926–1940).

У свескама обновљеног часописа објављеним 1957. године име уредника није наведено. У наредним деценијама дужност уредника обављали су: Димитрије Димитријевић (1958; 1960), Чедомир Драшковић (1958; 1961–1976), Благота Гардашевић (1959), Прибислав Симић (1977–1989; 1991–1996), Владан Перишић (1990), Димитрије Калезић (1997; 2000), Радомир Поповић (1998–1999; 2001–2004; 2013–2016), Максим Васиљевић (2005–2009), Богдан Лубардић (2010–2012), Родољуб Кубат (2017–2019) и Владимир Вукашиновић (2020–2025).

Од 2026. године дужност главног и одговорног уредника часописа Богословље обавља проф. др Владан Таталовић (рођ. 1977).

Научни значај и савремени развој

Часопис Богословље представља једног од најзначајнијих сведока и учесника у развоју српског академског богословља од почетка XX века до данас. Радови објављени између два светска рата сведоче о високом нивоу научних истраживања и о настојању да српска теологија активно учествује у савременим токовима богословских и других хуманистичких наука.

У Богословљу су своје радове објављивали истакнути представници српске и шире научне и културне јавности – теолози, историчари, археолози, филозофи, филолози, правници и истраживачи других области. Међу њима су Драгутин Анастасијевић (1877–1950), Филарет Гранић (1883–1948), Радослав Грујић (1878–1955), Александар Доброклонски (1856–1937), Кипријан Керн (1899–1960), Борислав Лоренц (1883–1975), Лазар Мирковић (1885–1968), Владимир Мошин (1894–1987), Владимир Петковић (1874–1956), Ђорђе Радојичић (1905–1970), Александар Соловјев (1890–1971), Станоје Станојевић (1874–1937), Теодор Титов (1864–1935), Сергије Троицки (1878–1972) и Веселин Чајкановић (1881–1946).

После обнове 1957. године Богословље је наставило да објављује вредне и запажене научне студије, доприносећи не само развоју већ и очувању српске богословске мисли у сложеним друштвеним и политичким околностима друге половине XX века.

Нови замах у развоју часописа наступио је крајем XX и почетком XXI века. Повратак Православног богословског факултета у састав Универзитета у Београду 2004. године, као и интензивније укључивање његових наставника и сарадника у међународне научне токове, допринели су даљем развоју научног и уређивачког профила Богословља.

У савременом периоду часопис објављује оригиналне научне радове из различитих области теологије и сродних хуманистичких дисциплина, настојећи да подстакне критичко истраживање богословског предања, интердисциплинарни дијалог и међународну научну сарадњу. Радови се објављују на српском и другим језицима, а часопис је заступљен у међународним библиографским базама ERIH PLUS и CEEOL.

Стогодишњица часописа (1926–2026)

Године 2026. Богословље обележава стогодишњицу свог оснивања. Овај јубилеј представља прилику за свеобухватно сагледавање историје часописа, његовог доприноса развоју српске теолошке науке и улоге коју је имао у очувању континуитета академског богословља у различитим историјским околностима. Истовремено, стогодишњица подстиче промишљање будућег развоја часописа, нарочито у погледу унапређења научних и уређивачких стандарда, међународне видљивости, дигиталне доступности и сарадње са истраживачима и научним установама у земљи.

Као огледало научног рада Православног богословског факултета, али и ширих токова савремене богословске мисли, Богословље, посебно у контексту свог великог јубилеја, остаје отворено за истраживаче из других научних установа и сродних друштвено-хуманистичких дисциплина, препознајући у интердисциплинарном дијалогу и међународној сарадњи важан предуслов сопственог развоја. Таква отвореност произлази из основног уверења да теологија, ослањајући се на своје предање и највише стандарде савременог научног истраживања, има одговорност да промишља изазове које савремени свет поставља пред православно хришћанство, али и пред друштво и хуманистичке науке у целини. У том смислу, непрестано унапређивање Богословља неодвојиво је од његовог темељног теолошког призвања, а то је да у сусрету вере, науке и културе сведочи о смислу људског постојања у савременом свету.