(ДИС)КОНТИНУИТЕТ САВРЕМЕНОГ ЦРКВЕНОГ ПОЈАЊА: О ПИТАЊУ „ПРОМЕНЕ ПАРАДИГМЕ“ У НАШОЈ ЦРКВЕНОЈ МУЗИЦИ

ВЛАДИМИР АНТИЋ
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ
БЕОГРАД
vantic@bfspc.bg.ac.rsУДК: 783.2:271.2(=163.41)
271.222(497.11)-528-53

77–90

Цео текст (.PDF)


Православно богослужење представља природан оквир унутар кога је настало и касније се развијало црквено појање. Изазови са којима се суочава савремено православно богослужење огледају се и у начинима како се црквена музика данас разумева, негује и развија. Рад се бави проблемом парадигме у складу са којом се црквено појање мења у савременим околностима. Проблем савремене богослужбене и појачке парадигме стоји у директном односу са питањем очувања традиције, с једне стране, или стварања континуитета, с друге. На примеру црквеног појања ово се огледа у сучељавању двају ставова: првог, који тежи очувању актуелне појачке праксе, и другог, који тежи обнављању предањских, древних начина појања. У раду се испитују савремени токови развоја црквеног појања кроз призму антагонизма између предања и актуелности, између црквеног и световног елемента у формирању естетске парадигме на пољу појачке уметности.

Предање, црквено појање, парадигма, континуитет, промена.


(DIS)CONTINUITY OF CONTEMPORARY CHURCH SINGING: ON THE ISSUE OF “PARADIGM CHANGE” IN OUR CHURCH MUSIC

VLADIMIR ANTIC
University of Belgrade
Faculty of Orhodox Theology
anticvlad@gmail.com

Orthodox worship is the environment in which church singing originated and later developed. Consequently, the challenges facing Orthodox worship also affect the way church music is understood, nurtured, and developed. The paper deals with the problem of the paradigm following which church singing has changed during its recent history. The problem of the contemporary liturgical and singing paradigm is directly related to the issue of preserving tradition, on the one hand or creating continuity, on the other. In the field of contemporary church singing, this is reflected in the confrontation of two attitudes: the first, which strives to preserve the current singing practice, and the second, which strives to restore traditional, ancient ways of singing. The paper examines the trends in the development of church chanting, through the prism of the antagonism between tradition and relevance, between the church and the secular element in the formation of a paradigm in the field of chanting art.

Тradition, church chant, paradigm change, continuity.