Превасходни циљ овог рада је анализа егзегетског коментара Светог Кирила Александријског на Књигу пророка Јоне. Приступ теми је историјско-критички, са тенденцијом увида у методологију Светог Кирила, који је у својој егзегези објединио начела античких тумачења, обликујући праксу Александријске школе употребом типологије, у то време својствене представницима Антиохијске школе. Аналитички гледано, коментар на Књигу пророка Јоне је објективни приказ суштинског начела Кирилове егзегезе, а то је да Библија представља јединство и сваки део по себи осветљава остатак целине. Његова тумачења се одликују израженим акцентом на литерарном смислу текста, којим се наглашава историјска релевантност догађаја описаних у књизи, а који пак у духовном и типолошком смислу изображавају Христа, односно ,,тајну Његову“, што је за Кирила основни предмет Библије и библијских интерпретација у црквеним проповедима.