Ко је Син Божији/Вишњега у Арамејској апокалипси (4Q246)?

Владан Таталовић
Универзитет у Београду
Православни богословски факултет
vtatalovic@bfspc.bg.ac.rs

DOI: https://doi.org/10.18485/bogoslovlje.2023.82.2.5
УДК: 27-244.27-277
261-86ESE-2
272-247.7-277

стр. 67–87

Цео текст (.PDF)


У предложеном раду истражује се идентитет фигуре која је у кумранском спису Арамејска апокалипса (4Q246) названа Сином Божијим/Вишњега и Великим. После представљања текста, превода и структуре овог списа у првом делу, приступа се испитивању аргумената у корист два водећа и међусобно различита правца одговарања на питање о идентитету истраживане фигуре. Радом се показује да чвршћи аргументи иду у прилог претпоставци да је Син Божији/Вишњега позитивна фигура, односно да је овим именима означена месијанска појава. Уважавањем интертекстуалног односа 4Q246 према Даниловој књизи (Дан 7) и довођењем Арамејске апокалипсе у однос са Еван
ђељем по Луки (Лк 1, 32–35) закључује се да тумачени кумрански спис може бити важан – то јест једини – сачувани сведок прехришћанске синтезе апокалиптичког и давидовског месијанизма, која је на јединствен начин откривена у Исусу Христу.

Библија, Нови Завет, Кумран, Син Божији, Син Вишњега, Син Човечији, Данило, апокалипса, месијанизам, новозаветна наука.


Who is the Son of God / the Most High in the Aramaic Apocalypse (4Q246)?

Vladan Tatalović
University of Belgrade
Faculty of Orthodox Theology
vtatalovic@bfspc.ac.rs

s

This paper explores the identity of the figure referred to as the Son of God / the Most High in the Qumran writing known as Aramaic apocalypse (4Q246). The first part of the paper presents the text, translation, and structure of this Dead Sea scroll. Subsequently, the paper examines arguments supporting two distinct approaches to answering the question about the identity of the figure in question. This identity may be interpreted positively or negatively, aligning with the primary eschatological hope of the Qumran community or deviating from it. The analysis suggests that stronger arguments favor the assumption that the Son of God / the Most High is a positive figure, indicating a messianic role associated with these titles. By respecting the intertextual relationship of 4Q246 with the Book of Daniel (Dan 7) and bringing the Aramaic apocalypse into relation with the Gospel of Luke (Lk 1, 32–35), it is concluded that the interpreted Qumranic manuscript
can be important – that is, the only preserved witness of a pre-Christian synthesis of apocalyptic and Davidic messianism, a unique mode revealed in Jesus Christ.

Bible, New Testament, Qumran, Son of God, Most High, Son of Man, Daniel, apocalypse, messianism, New Testament studies.