Литургијске и екуменске димензије у хришћанству

Басилијус Ј. Гроен
Универзитет у Грацу

Богословље: 1 (2008) 55-68
Цео текст (.PDF) УДК 27-675; 27-5


Доктринарно-литургијски и социјално-политички осврт на православно, римокатоличко и протестантско богослужење. Разматрање међусобних сличности и разлика, с тенденцијом превазилажења конфликата и конструктивног екуменског дијалога. Православно богослужење по карактеру је а) иконолошко, б) монашко, в) у обредном смислу инспирисано царским двором, г) усмерено догматским учењем Цркве. У њему је наглашен физички моменат (покретање свих чула, учествовање тела). Екуменски дијалог у периоду после Другог ватиканског сабора има за циљ да превазиђе „сотириолошку искључивост“ и уједињавање по моделу потчињавања (гркокатоличка црква). Римокатоличка црква на Другом Ватикануму дефинише литургију као „извор и врхунац целог хришћанског живота“. Литургијска реформа првенствено подразумева а) наглашавање улоге народа, б) богослужење на матерњем језику, в) окретање свештенослужитеља ка народу. Протестантско богослужење карактеришу два међусобно различита правца кретања – увођење лаичког путира са једне и наслеђено миноризовање причешћа са друге стране.


Im vorliegenden Beitrag der Autor zeigt, dass die liturgischen und ökumenschen Dimensionen des Christentums wesentlich miteinander verbunden sind und das gerade diese zwei Dimensionen ganz wichtig für die ökumensche Gespäche und den kirchlichen Austausch sind. Der Text enthält drei Teile: 1) Der erste Teil beschäftigt sich mit der orthodoxen liturgischen Tradition, mit der Genese der orthodoxen Liturgie und besonders mit den Schritten die kirchlich-offiziell in der Annährung von orthodoxen und westlich-katholischen liturgischen Traditionen bissher gemacht wurden. Diese Entwicklung der Autor beurteilt sehr positiv. 2) Der zweite Teil ist der katolischen Liturgie gewidmet. Der Autor bewertet die Entwicklungen, die nach dem II Vatikanischen Konzil im Bereich der Liturgie gekommen sind ebenso positiv, besonders die Reformen der liturgischen Sprache. 3) Am Schluss, zur Sprache kommt die protestantische Liturgie und die Probleme die damit verbunden sind. Für die protestantsiche liturgische Tradition wird festgestellt, dass sie sich ständing unter verschiedenen Umständen entwickelt und dass sie sich heute auf dem guten Weg befindet, der katholischen und orthodoxen Liturgie näher zu kommen.