Општа теорија система у објашњењу основног питања егзистенције свега постојећег и могућност новог метода доказивања егзистенције Бога
Игор Јанев
Институт за политичке студије
Научни саветник
Београд
УДК: 27-141
Богословље 1 (2016) 176–193
У овом раду, на основама нове методологије, вршимо разматрање основног онтолошког проблема порекла егзистенције „Свега оног што јесте“ (Битка). Потом, посебно с овим у вези, настојимо да понудимо нов приступ доказивања и објашњавања вишег бића односно самог Бога. Овај рад је базиран на мета-дијалектичком методу и представља истраживање и доградњу класичног дијалектичког метода који, као што се показало, може да буде од користи при доказивању и објашњењу егзистенције Свега, али и вишег бића и Бога. Утврђено је да се оваква потребна редефиниција класичног дијалектичког метода може свести на Дијалектички релационизам који укључује начела „Опште теорије система“. За доказивање егзистенције Бога, с друге стране, показало се као подесно да се користе неаксиоматске логичке методе, да би се избегле таутолошке „замке“ или парадокси. Релационизам, дијалектичког вида, боље објашњава природне и физичке појаве и феномене од општије дефинисане класичне дијалектике и посебно концепата базираних на класичној аксиоматици. Формулисан дијалектички релационизам, као што смо показали, укључује нове принципе где спадају несепарабилност фундаменталних елемената у релацији, и нередуцијабилност фундаменталне релације у којој су присутни несепарабилни елементи. Тако основна релација постаје фундаменталнија категорија од несепарабилних елемената. Примењујући овај релационизам у онтологији добијамо одговор на питање „Одакле све што јесте“, методом свођења на апсурд, и закључивањем да пол „Ништице“ не може егзистирати самостално, јер је у нераскидивој релационој вези са елементом (полом) „Свега“ (односно са супротним и противречним елементом), јер је основна релација нередукцијабилна, а елементи (Ништа, Све) су у нераскидивој вези. Ово је слично као у квантној физици где је квант интеракције нередуцијабилан. Последице по теологију се манифестују у факту да је најфундаменталнија категорија елементарног вида истовремено и најопштија информација и највиша обједињена категорија-ентитет, чиме се поредак релационистички своди на биће са иденитетом односно на субјекта, као најгенералнију категорију која је фундамент поретка.
Мета-дијалектика, релационизам, систем, биће, капацитет, Бог.
In this article, on the basis of a new methodology, we consider basic Ontological problem of the origin of existence of All that is (das Sein). Later, especially in this respect, we are trying to offer the new approach to prove and explain the (Higher) being and the God. This article is based on Meta – dialectical method and is a result of research of the meta-logic and represent an extension of the classical Dialectic methodology. It has been found that such redefinition of the dialectic methodology can be titled as a Dialectic Relationism which includes in itself the principles of the General System Theory. In an attempt to prove the existence of God, in the framework of new approach, it has been proven here to be suitable to use Non-axiomatic logical methods, in order to avoid the tautological “traps” or paradoxes. Relationism of dialectic orientation, better explains the natural and physical phenomena than the more generally defined Classical dialectic and other logic(s) and concepts based on the Classical axiomatic approach. The formulated dialectical relationism includes the new dialectical principles which are: 1. inseparability of the fundamental elements of the relation, and 2. the irreducibility of the fundamental relation containing the inseparable elements. Thus the basic relation becomes more fundamental category of the non-separable basic elements. Applying the relationism to the Ontology for resolving the most fundamental paradox or basic question “Why is there anything at all?“ we are able to provide an answer to that basic question. By applying the methodology of the reduction to the absurd (on the reformulated ontological question of “Why anything exist in relation to Nothingness?“ (oppositional dialectic form) ), we had derived to the conclusion that, “Nothingness” (as a pole opposite to “Everything”) is impossible per se (the poles / elements are inseparable i.e. Something always must exist, because the basic relation is irreducible and elements (Nothing, Everything) are inseparably linked. This is similar to the quantum physics where quantum interactions are irreducible. Cosequences for the theology are in fact that the most fundamental category is in the same time most general information and complex cattegory-entity, so that such order is in the framework of relationistic logic reducible to certain being with the identity and the subject as the most general cattegory-entity that is the fundament of the system.
Meta-dialectics, relationism, system, capacity, God