О хагиографском делу светога Симеона Метафраста: биографија, редакција, теологија

Максим Васиљевић
Епископ западноамерички (Лос Анђелес)
Православни богословски факултет
Универзитет у Београду

Богословље: 1-2 (2010) 94-144
Цео текст (.PDF) УДК: 27-36 : 929


Аутор нуди поглед на хагиографско дело знаменитог византијског редактора житија светих и, на основу извора и савремених радова, износи подробно истражи- вање биографије и метода филолошког рада Симеона Метафраста. Иако је значај ме- тафрастовске редакције често мерен обимом наводне штете коју је она нанела древним хагиографским текстовима (рукописи су после објављивања Минологиона уништавани као непотребни), сам Симеон Метафраст свакако није њен узрочник. Пракса стандар- дизовања, кодификовања и систематизовања знања у његово време је доживела врху- нац једног дугорочног развоја енциклопедизма на свим пољима знања. Метафрастов- ска колекција се проучава у контексту њених претходника и у поступним променама које су се збиле у продукцији хагиографије, особито услед социјалне позадине ауторâ, сарадникâ, па и светитељâ. Aнализирају се Метафрастов стил и филолошке интервен- ције. Разматрају се креативни аспекти Метафрастовог масивног подухвата и баца ново светло на питање како је и зашто Симеон свесно ажурирао садржај својих оригинала, те коју логику и технику компилације хагиографских колекција је применио у својој хагиолошкој колекцији. Коначно, из ове анализе проистиче и јаснији увид у теологију светости метафрастовских минологиона 10. века. Аутор у закључку предлаже једну ха- гиографију не као понављање датих одломака и модела, него као једну теологију свето- сти која нас води ка плодоносној синтези. Oва синтеза ће нам помоћи да боље разумемо на који начин се историја и есхатологија преплићу на нивоу теологије, народне побож- ности, монашког живота и односа Цркве и државе.


превођење, редакција, филологија, хагиографија, светост, пролог, житија, рукописи, стил, језик, минологион, литургија, панегирик, химнографија, историја, есхатологија

The author offers a study of the hagiographic work of the famous Byzantine redactor of the lives of the saints and, based on the sources as well as contemporary studies, lays out a thorough investigation of the life, the philological methods, and the theology of Symeon Metaphrastes. Although the significance of his metaphrastic redaction was evaluated in light of the damage that it brought to the ancient hagiographical texts (after the Menologion was published, the manuscripts were destroyed as useless), Symeon himself was not to blame for this. The standardization, codification, and systematization of knowledge had reached a climax in his time after a long process of “encyclopedism” in all fields of knowledge. The author examines the metaphrastic collection in the context of its predecessors and the gradual modifications that accrued in the hagiography, particularly due to the social background of the authors, assistants, and even the saints themselves. The metaphrastic style and the philological amendments are analyzed, as are all the creative aspects of this massive endeavor, while new light is shed on the question why Symeon consciously updated the contents of his sources and which logic and compilation technique he applied to his hagiological collection. Finally, from this investigation, we get a clear insight into the 10th century Metaphrastic Menologion’s “theology of holiness.” Ultimately, it outlines a hagiography that does not simply repeat given models and passages, but rather articulates a theology of holiness that leads to a fruitful synthesis, a synthesis which underscores the way in which history and eschatology are intertwined with theology, piety, monastic life, and the Church-state relationship.