Реч уредника / Editor’s word

Реч уредника

Пред нама се налази друга свеска Богословља за 2017. годину. По већ устаљеној пракси, присутни су радови из различитих богословских дисциплина, као и из научних области блиских теологији. Поред домаћих аутора заступљени су радови колега из иностранства, што значајно отвара богословске и културолошке хоризонте и часопису дајe додатну тежину. Тематско богатство, научна педантност и идејна ширина доносе овој свесци посебну богословску дубину и чар. Богословље Цркве и кроз овакву врсту публикација, стално и изнова домишља „недомисливо“ и покушава да докучи „недокучиво“. Управо такву интелектуално-духовну потрагу нуди ова свеска.

На почетку су радови из области библистике. Козмин Прикоп, новозаветник из Букурешта, промишља о савременим егзегетским оквирима кроз призму историјско-критичке методе и традиционалног приступа библијском тексту, поредећи стање ствари у библијској егзегези код православних и протестантских теолога. Никола Ожеговић, историчар и теолог, бави се питањем уласка Израила у Ханан, при чему разматра и процењује важеће научне теорије, с циљем да се изнађе одговор на деценијско питање, које са собом повлачи извесне богословске импликације. Тежиште рада Данила Михаиловића је на расветљавању културно-религијске позадине текста Дап 14, 8–17, где се говори о доласку апостола Павла и Варнаве у Листру, чиме се отварају занимљиве теолошко-херменеутичке перспективе. Из домена рецепције библијских текстова у доба патристике, Бранко Репаја показује старозаветно-пророчку заснованост теологије милосрђа светог Јована Златоуста. Занимљиво истраживање представља студија Дарка Крстића која се бави темом Растковог (Светог Саве) монашења и бега из света, представљеног у светлу новозаветне, то јест јовановске теологије. Ту је и превод Излагање исповедања и вере преп. Никите Ститата, са уводним напоменама и закључком од стране професора Радомира Поповића. У средишту истраживања Александара Милојкова је патристичко-догматска тема, у којој аутор анализира питање личности и суштине у христологији блаженог Августина. Панајотис Тома бави се питањем страдалног и васкрслог Христа, кроз догматску призму, али тезу заснива на наративу из Јовановог еванђеља. Студија Ивице Чаировића историографског је карактера и бави се питањем цркве у Енглеској пре и после битке код Хејстингса. Од литургичних тема, у овој свесци налази се студија Мирка Василића, која истражује значај освећења светог мира у Православној цркви. Ту је и студија Маје Милић, која повлачи занимљиве паралеле између аскетског искуства старца Јосифа Исихасте и савремене психоаналитичке анализе. Коначно, у свесци се налази и рад из домена публицистике професорке Јохане Хаберер са Универзитета у Ерлангену.

Велико поштовање и захвалност изражавам свима онима који су на било који начин допринели да ова свеска угледа светлост дана и буде доступна нашој црквеној, академској и културној јавности.

О Никољдану 2017.

Родољуб Кубат

Цео текст (.PDF)