Свети Мардарије (Ускоковић) студирао је на Санктпетербуршкој духовној академији од 1912. до 1916. године. Поред студирања, био је ангажован у друштвеном животу Русије, мотивисан словенофилским уверењима. Био је оснивач Руско-црногорског друштва, сарадник Словенског добротворног друштва, учесник многих трибина посвећених словенском питању, а током Првог светског рата посећивао је заробљеничке логоре по Русији промовишући свесловенску идеју међу заробљеним Словенима припадницима аустроугарске војске. Његова делатност наилазила је на отпоре, чији су носиоци, по његовом уверењу, потицали из германофилских кругова око руске власти. Све то се рефлектовало на ток његовог студирања, о чему сведочи његов студентски досије, који се чува у оквиру архивске грађе дореволуционе Санктпетербуршке духовне академије, похрањене у Централном државном историјском архиву Санкт Петербурга. На основу поменутог архивског материјала, уз консултовање Мемоара Светог Мардарија, представљена је његова делатност као студента у Санкт Петербургу. У прилогу рада дат је превод на српски језик рецензије професора Ивана Савича Паљмова на кандидатску дисертацију Мардарија (Ускоковића) посвећену словенофилским идејама Алексеја Степановича Хомјакова.