Семитски језици
Илија Томић
Универзитет у Београду Православни богословски факултет
Богословље: 1 (2009) 7-30
УДК: 411
У овом чланку аутор се бави језиком Семита, и сродношћу језика насталих од ове групе народа. Значај ове групе народа, која је заузимала, а и данас такође заузима широке просторе Блискога истока, Азије (древна Месопотамија и Арабијско полуострво), Медитерана (од Либана до Мауританије) и Африке (Египат, Сомалија и Етиопија и Еритреја) у томе је што су они били посредници највише културе тога доба. Колевка древне цивилизације била је у Вавилону и Египту, а Семити су (као ниже културе) трпели утицај ових моћних суседа. Семитски језици су се претапали, а неки и до данас опстали; допринос њихове цивилизације је, међутим, у томе што су неки од народа који су им припадали (= Феничани) створили писмо које у прерађеном облику већи део човечанства користи и данас – алфабет. Ова језичка група обухвата 77 језика, њима говори око 260 милиона људи, а у новије доба палеолингвисти називају их афро-азијском групом језика, и указују на њихову древну сродност.
Семити, Арамејци, Асирци, Вавилонци, Кушити, Индоевропљани, Јевреји, Египћани, Етиопљани, Арапи, хијероглифи, клинасто писмо, натписи, Tel el Amarna, Киламува, Бар Ракиб, језици: арамејски, асирски, фенички, јеврејски, моавски, арапски, дијалекти арамејскога, дијалекти арапскога језика, омотски језик.
In this smdy, the author presents Semitic languages briefly, indicating their historical development and affmity with other languages, i. e. the Hamitic ones. Although one has to deal here with a deep past of this language branch, we notice nevertheless that there used to be an affinity of the Hamitic with the Semitic languages in their prehistory, as well as of the Semitic languages with the Indo-European ones. Hence the philologists of the ancient languages have nothing against concepts in the so-called Table of nations in Genesis (Ch. 10) with a genealogy of Noah’s sons, Sem, Ham and Japhet, and of the peoples who generated from them, as well as the languages they formed, those of Semitic, Hamitic (African peoples) and Indo-European origin.
For the reason that the author deals here primarily with Semitic languages and their history, the glory and importance of the Semites in their history stipulated it that their history be presented here through the most important examples, the most characteristic preserved monuments and language forms that are still perceived, and which research workers of ancient languages observe.
The present study exposes the most significant regions of the (Old) Orient where this group of peoples mainly inhabited, starting with the Middle East, ancient Mesopotamia, Egypt and going to Mauritania and the far south of the Arabic Peninsula, where in the territory of today’s Yemen already in the ancient times a high civilization fiourished, othenvise still insufficiently known. Also, Abyssinia (Ethiopia), the antiquity of culture of various peoples in these regions, their links with the African as well as with Arabic and Nubian peoples, were sufficiently elaborated.