Полазишна теза овог рада састоји се у томе да Књига о Рути позива на нови доживљај другог односно на сусрет са другим, у овом случају са Моавцима као другима и другачијима. Градећи позитивну слику о Моавцима, који су у већем делу Библије негативно перципирани као „они други“ (непријатељи), ова књига говори о промени схватања другог и другачијег у јудејској теологији и култури у једном конкретном историјском тренутку. Први део рада бави се тескобном историјом ратних и верских сукоба Моава и Израиља, који граде позадину религијске и етничке другости, затим се у другом делу бави ауторством, местом и временом настанка књиге и у трећем рад доноси анализу библијског наратива у контексту другости. Истраживање се у четвртом и петом одељку усредсређује на испитивање социјалне другости, односно положаја избеглица, а затим и положаја жена, и анализира неколико правно-законских обичаја у Светом Писму који су покушавали да олакшају или унапреде статус угрожених особа у друштву.