Хришћански „атеизам“ у Првој Апологији Светог Јустина Философа
ЗДРАВКО ЈОВАНОВИЋ
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ
БЕОГРАД
zjovanovic@bfspc.bg.ac.rs
УДК: 27-285.2 Јустин Филозоф, свети
5–26
У тексту се анализира стратегија Светог Јустина Философа у његовој Првој Апологији у процесу побијања учестале оптужбе за непобожност, односно атеизам, која је била упућивана хришћанима од стране њихових савременика у II веку. Конкретније, нарочита пажња је посвећена Јустиновом настојању да утиче на прекид прогона хришћана изазваних негативним перцепцијама, са аргументацијом да је оптужба за атеизам у потпуности неоснована. Додатно, његови богословски ставови се вреднују у контексту његове интенције да, поред реактивне и апологетске учинковитости, они имају и повратни ефекат на освешћивање, јачање и очување хришћанског идентитета и јединства Цркве. Имајући у виду да се Јустинов дијалошки подухват одвија у брижљиво одабраним категоријама и појмовним изразима, који у потпуности кореспондирају са културолошким миљеом његових саговорника, његово апологетско богословље се вреднује и у контексту његовог протрептичког потенцијала да утиче на преумљење у ширем друштвеном контексту. Као жељени резултат оваквог Јустиновог приступа, који је непосредно происходио из његовог сопственог искуства преобраћења, Прва Апологија је требало да пружи сведочанство о хришћанству као о вери заснованој на Откровењу, која нема политички субверзиван потенцијал, већ, супротно томе, представља оваплоћење мудрости, остварени спој философије и побожности, који одликује словесност, одговорност и приврженост врлинама и Предању.
Свети Јустин, Апологија, прогони, протрептика, атеизам, pax deorum, nomen ipsum, разложна вера, васкрсење
Christian “atheism” in the First Apology of St. Justin the Philosopher
ZDRAVKO JOVANOVIĆ
Faculty of Orthodox Theology
University of Belgrade zjovanovic@bfspc.bg.ac.rs
Subject of analysis in this article is the strategy of St. Justin the Philosopher in his First Apology in the process of refuting the frequent accusation of impiety, i.e. atheism, which was attributed to Christians by their contemporaries in the second century. More specifically, particular attention is paid to Justin’s effort to influence the cessation of the persecution of Christians, caused by negative perceptions, with the argument that the accusation of atheism is completely unfounded. Additionally, his theological views are evaluated in the context of his intention that in addition to reactive and apologetic effectiveness, they also have a return effect on strengthening and preserving the Christian identity and the unity of the Church. Bearing in mind that Justin’s dialogic endeavor takes place in carefully selected categories and conceptual expressions that fully correspond to the cultural milieu of his interlocutors, his apologetic theology is also valued in the context of his protreptic potential to influence the change of mind in a wider social context. As a desired result of Justin’s approach, which arose directly from his own experience of conversion, the First Apology was to bear witness to Christianity as a faith based on Revelation, which does not have a politically subversive potential, but, on the contrary, represents the embodiment of wisdom, the realized union of philosophy and piety, which is characterized by solemnity, responsibility and devotion to virtues and Tradition.
St. Justin, Apology, persecutions, protreptic discourse, atheism, pax deorum, nomen ipsum, rational faith, Resurrection