Основе богословља Карла Барта

Јован Благојевић

Богословље: 1 (2009) 135-150

УДК: 279.123: 27-284

Цео текст (.PDF)


Аутор овог чланка представља основне и најзначајније идеје швајцарског богослова Карла Барта. Он указује на то да је Барт несумњиво био један од најзначајнијих богослова прве половине 20.в. Одрастао у хришћанској пасторскопрофесорској породици и који је и сам примио значајно богословско образовање на значајним богословским школама Швајцарске и Немачке. Прошао је пут раног богословског либерализма до оснивања тзв. неоортодоксног и дијалектичког богословља. Он је био плодан аутор, истакнути предавач и друштвено ангажовани хришћански интелектуалац, због чега је у периоду нацизма био принуђен да напусти Немачку. У свом научном раду окретао се пручавањима свих хришћанских традиција, укључујући и рану патристику. То је основа на којој је „васкрсао“ тријадологију и есхатологију, богословске области које су добрим делом биле занемарене у протестантским круговима. Наглашавао Божију трансцеденцију и, следствено томе, значај божанског откривења, тако да је и његова тријадологија била повезана са откривењем Бога људима. У том контексту наглашавао је значај Христа као откривајуће Речи Божије указујући на ауторите Светога писма као људског сведочанства о тој откривеној Речи. Реафирмисао је значај халкидонске христологије, и тиме утицао на многе позније значајне богослове немачког протестантизма. Барт је одбацивао природно бошсловље и релишју као људски покушај досезања богоспознања. Тријадологија стоји и у основи Бартове антропологије и зато он човека, као Imago Dei, пре свега доживљава као биће способно за однос љубави.


This article deals with the basic and with the most important ideas of the Swiss theologian Karl Barth. The author counts Barth as one of the most prominent 2001 century theologians. Grown up in a family of pastors and professors, he himself acquired a considerable theological education in the well known Swiss and German universities. His early Christian thinking supported liberal theology, but over time he changed his views so radically, that he established a new movement of Neo-orthodox and dialectic theology. Barth was a fertile author, recognized lecturer and publicly engaged Christian intellectual, and all of that forced him to flee from Germany in the Nazi period. In his scientific work he was interested in surveying all of the Christian traditions, including the early patristics which is the fimdament on which he “resurrected” triadology and eschatology. These were the fields mainly neglected in the protestant circles. He emphasized God’s transcendence and, in accordance with this, he also accented the importance of His concept of Revelation, and therefore his triadology was closely connected with God’s revelation to his people. In this context he stressed out the importance of Christ as a revealing Word of God. Ву this he pointed out the authority of the Holy Scripture as a human testimony of that revealed word. He also reaffirmed the importance of Chalcedon Christology and thus influenced many of the later German protestant theologians. Bart disapproved the Natural theology and religion and held it as a human attempt of acquiring knowledge about God. Triadology is in the basics of Barth’s anthropology and therefore he sees a human as Imago Dei, a being capable of relationship which involves love.