Пол, род и стварање хришћанског идентитета

Владимир Цветковић
Институт за филозофију и друштвену теорију
Универзитета у Београду
Београд
vladimir.cvetkovic@instifdt.bg.ac.rs

УДК: 305:27
27-585:305

84–99

Цео текст (.PDF)


Рад има за циљ да пружи кратак преглед хришћанских погледа на полни и родни идентитет, како у ранохришћанском, тако и у патристичком периоду. Фокусирајући се на три историјска примера различитог схватања хришћанског идентитета, рад настоји да покаже коју су улогу играли савремени појмови пола и рода у стварању хришћанског идентитета у првим вековима хришћанства. У првој студији случаја, која се односи на литерарне приказе мучеништва хришћана у II и III веку, познатијим као мартириолошка књижевност, посебан акценат се ставља на захтев за „мужевним“ сведочењем вере. Други историјски пример се односи на IV век и стварање ширег аскетског покрета у Малој Азији и посебно се фокусира на улогу Свете Макрине Млађе и начин формирања како њеног полног идентитета на основу девствености, тако и њеног родног идентитета на улози удовице, односно улози мајке и оца својој монашкој обитељи. На крају, фокус се помера према Дионисију Ареопагиту и Светом Максиму Исповеднику, чија учења о екстази, као изласку из себе према вољеном бићу, дају основа за успостављање једне теологије брака и стварању хришћанског идентитета не на полним или родним улогама већ на јединствености људске природе.

род, пол, хришћански идентитет, мучеништво, девственост, екстаза, љубав, брак.


Gender, Sex and Creation of Christian Identity

Vladimir Cvetković
Institute for Philosophy and Social Theory
University of Belgrade
Belgrade
vladimir.cvetkovic@instifdt.bg.ac.rs

 The paper aims to provide a brief overview of Christian views on sexual and gender identity, both in the early Christian and the patristic period. Focusing on three historical examples of a different understanding of Christian identity, the paper seeks to address the role of contemporary concepts of sex and gender in the creation of Christian identity. In the first case study, which is focused on the literary representations of the Christian martyrdom from the 2nd and 3rd century, a special emphasis is placed on the demand to the ‘manly’ or ‘masculine’ way of witnessing the faith. The second historical example relates to the creation of a wider ascetic movement in the 4th century Asia Minor, and its specific focus is on Macrina the Younger. In her Vita, Gregory of Nyssa distinguishes between Macrina’s sexual identity based on her virginity on the one hand, and her gender identity based on her social role as a widow, as well as as the mother and the father to her monastic community on the other hand. Finally, the focus is shifted towards Dionysius the Areopagite and Maximus the Confessor, whose teachings about ecstasy, as a way to transcend oneself in the movement towards the loved one, provide the basis for establishing a theology of marriage and for creating a Christian identity not on sexual or gender roles, but on the uniqueness of human nature.

gender, sex, Christian identity, martyrdom, virginity, ecstasy, love, marriage.