Православни богословски факултет је од оснивања 1920. до 1941. радио у неодговарајућим условима и у недовољном простору. Због тога је Ректорат Универзитета као надлежни орган узимао у закуп просторије у више приватних зграда: у Богојављенској 2, зграду Друштва „Унион“ у Крунској 13 и зграду ген. Дамјана Поповића у Крунској 14, зграду проф. др Богдана Гавриловића у Мишарској 11, зграду Јелице Ј. Миловановић у Франкопановој 3, зграду Јована С. Миловановића у Александровој 26 и хотел Андре Николића у Краља Петра 2. Кад се број студената усталио а потребе Факултета се сагледале, факултетска управа је код надлежних органа покренула иницијативу да се за подизање сопствене зграде обезбеди плац у Хартвиговој улици, идејни пројекат и кредити код банака. Готово заокружену активност прекинуо је Други светски рат. У рату је срушен интернат Факултета а зграда у којој је тада радио Богословски факултет окупирана.