Смисао човековог постојања налази своје значење у оквиру зајед­нице Цркве, телу оваплоћеног Сина, који му на тај начин — преко крштења и евхаристије — даје логосност, за коју је био назначен стварањем. Тумачећи Јн 19, 34, Свети оци у отвореном ребру Спаситеља, из кога извиру крв и вода, виде повратак у рај, кога се Адам првородним грехом лишио, али и настајање Цркве. Улажењем у историју, Бог се открива у Христу. Васкрсењем и даром Духа, спасење за човека постаје могућност кроз ново рађање и нов начина постојања. Христос је садржај Светих тајни и вечног живота који је могућ само у Цркви, његовом телу, који је храм на небу и место истинитог човеко­вог живота.