Il corpo spirituale in Agostino
Zoran Djurovic
Institutum Patristicum Augustinianum
Roma
zoranrimski68@gmail.com
УДК: 27-18 Августин, свети
95–114
Рад ће покушати да раскрчи шуму погрешних читања Августинове антропологије, која је неодвојива од његове теологије. Неће се специфично бавити читањима разних интерпретатора који су у средњем веку развили своје тезе на основу флорилегија, а не на самим Августиновим делима. Проблем искривљених интерпретација је условљен и конфесионалним припадностима. Зато ће се рад бавити самим Августиновим текстовима, а они су по себи довољни за једно ново читање Августинове антропологије.
Августин, духовно тело, смртност, смрт, пожуда, Целестије, Јулијан Еклански, Антиохијци, Целокупни Христос
Духовно тело у Августина
Зоран Ђуровић
Патристички институт „Августинијанум“
Рим
zoranrimski68@gmail.com
Августинова антропологија је имала не само еволуцију него и квалитативне промене, а њено разумевање је изазивало вековима, као и данас, жучне расправе. Чак ни екстремни заступници јединствености његовог мишљења не доводе у питање да је своје младалачке — платонизмом обојене — позиције касније изменио. Нигде у његовој мисли не налазимо преегзистенцију душа, него стварање човека који је сексуално диференциран, који је једнак овом данашњем, који мора да једе да би живео. Дакле, човек који је изашао из Божијих руку јесте овај човек. Реалистична слика првобитног Адама у Августина само је расла. Првобитно оклевање да се изворној природи човека припише и жудња бива касније превазиђено, иако се актуелно задовољство не поистовећује у потпуности са првобитним. Но, и то је помак у односу на првобитну визију бестрасног размножавања. Важан моменат је да подела на полове није условљена грехом, него је у служби рађања свих светих, који ће бити становници Небеског Јерусалима. Такође, човек се види као смртан по себи, мада не нужно и мртав, него као створен у „средњем“ стању, које подразумева његов нужни преображај из душевног/животињског тела у духовно, које неће бити подложно смрти. Тај преображај је био нужан за Адама, јер он није био савршен, него је био предодређен да се претвори у духовно тело, а које је тело Исуса Христа, у коме се садрже сва друга тела. Преображај не подразумева губитак телесности него скидање смртности са ње.
The Spiritual Body in Augustine
Augustine’s anthropology didn’t only evolve throughout time, but also changed qualitatively, and understanding it has provoked bitter debates for centuries, as it does today. Even the extreme advocates of the uniqueness of his opinion do not question the fact that he later changed his youthful — Platonist — positions. Nowhere in his thought we find the idea of the pre-existence of the soul, but the creation of a man who is sexually differentiated, who is equal to today’s one, who must eat in order to live. So the man who came out of God’s hands is this man. A realistic picture of the original Adam only grew in Augustine, the initial hesitation to attribute desire to the original nature of man is later overcome, although the current pleasure is not fully identified with the original one. But this is nonetheless a shift from the original vision of passionless reproduction. The important point is that the division into sexes is not conditioned by sin, but it has the purpose of mediating the birth of all the saints who will be the inhabitants of the Heavenly Jerusalem. Also, man is seen as mortal in himself, although not necessarily dead, but as created in a “middle” state, which implies his necessary transformation from the psyhical body to the spiritual, which will not be subject to death. This transformation was necessary for Adam, because he was not perfect, but was destined to be transformed into a spiritual body, which is the body of Jesus Christ in which all other bodies are contained.
Augustin, spiritual body, death, lust, Caelestius, Julian of Eclanum, Antiochians, Totus Christus.