Psychodynamics of Radicalised Faith

Petar Jevremović
University of Belgrade
Faculty of Philosophy
Belgrade
pjevremo@f.bg.ac.rs

УДК:316.647.7:2
2-184.25:159.97

151–159

Цео текст (.PDF)


Being radical in the matters of faith implies being absolutely in possession of the Divine Knowledge. There is here a symptomatic mirroring between this kind of knowledge (pseudo-divine-knowledge) and the pathological ideal of power. Basic problem is the necrosis of the the Paternal function. There is no radicalism without some kind of (pathological) charisma. Being fundamentalist implies domination of the unrecognized drive for establishing a special kind of relation with Father. This (necrotic) father will be recognized (in his idealized form) in the face of some (pathogenic) charismatic leader.

radicalized faith, narcissism, paternal function, group pathology.


Психодинамика радикализоване вере

Петар Jевремовић
Универзитет у Београду
Филозофски факултет
Београд
pjevremo@f.bg.ac.rs

Бити радикализован у стварима вере имплицира апсолутно бити у поседу Божанског знања. Посреди је симтоматично огледање између таквог знања (псеудобожанског знања) и патолошког идеала моћи. Основни проблем је некроза очинске функције. Нема радикализма без (патолошке) харизме. Бити фундаменталиста у стварима вере имплицира превласт непрепознатог порива за успостављањем нарочитог односа са оцем. Taj (некротични) отац бива (у својем идеализованом виду) препознат у лику неког (патогеничног) харизматика вође.

радикализована вера, нарцизам, очинска функција, патологија групе.