Wounds of Christ: Wounds of the World. The Crucified and Resurrected Christ and Christians Towards a Suffering Humanity

Panayiotis Thoma
The English School, Nicosia
University of Cyprus
metaf.p@gmail.com

УДК: 27-312.8/.9
27-247.8-277

111-123 стр.

Цео текст (.PDF)


Христове ране: Ране света. Распети и васкрсли Христос и хришћански став ка страдајућем човечанству

Панајотис Тома
Универзитет на Кипру
Енглеска школа
Никозија
metaf.p@gmail.com

Чланак говори о показивању Христових рана након Његовог васкрсења, на основу сведочења Јеванђеља по Јовану, у контексту догматског значења васкрсења из мртвих и онога шта то подразумева за људе. Текст се углавном бави разлозима Христове жеље да покаже ране свога страдања премда је Његова људска природа била преображена у нетрулежну, савршену и обожену. Овај Његов поступак био је доказ да је особа која је страдала, такође иста особа која је победила смрт, жртвовала свој живот и васкрсла из мртвих у својој неограниченој љубави за људски род. Аутор успоставља везу између догматске истине и етоса црквеног живота, тврдећи да би чланови Цркве требало да воде христолик живот бивајући самилосни и наклоњени према страдањима других људи, тј. страдању света.

догма, етос, Васкрсење, Христове ране, нетрулежност, страдање, саосећање.


The article discusses the spectacle of Christ’s wounds after His resurrection based on the account from the Gospel of John within the context of the dogmatic meaning of the resurrection from the dead and what it entails for humans. It mainly addresses the reasons why Christ was eager to show the scars of His Passion although His human nature had indeed transformed into an incorruptible, perfected and deified one. This gesture was proof that the person who had suffered was the same person who had defeated death, sacrificed His life and had risen from the dead out of His limitless love for the human race. The author then draws the link between this dogmatic truth and the ethos of the ecclesiastical life, as he contends that the members of the Church should lead a Christ-like life by being compassionate and affectionate towards other peoples’ suffering, i.e. the suffering of the entire world.

dogma, ethos, Resurrection, Christ’s wounds, incorruption, Passion, compassion.